Meštani su sami nadenuli imena svojoj trci: "Magarci koji jure", "Banatska Formula jedan" ili "Sakulski derbi", a zajedljive i zavidljive komšije umeju da pecnu, pa ih ispod glasa zovu kratko i jasno "trka magaraca".
Sakulski jahači i džokeji za to ne mare, nego se diče istorijskim podatkom – trke na magarcima organizuju se samo na dva mesta na čitavom svetu – u Karačiju (Pakistanu) i Sakulama u Banatu.
Krajem marta selo Sakule, koje je na samo 30 kilometara od Beograda, obično se pretvori u nepregledno vašarište, a ove godine je pristiglo 10.000 posetilaca. Pet puta više nego što selo ima stanovnika.
Banatske šoreU Sakulama, prema poslednjem popisu stanovništva, živi 2.048 stanovnika, a u istorijskim izvorima selo se prvi put pominje 1432. godine, mada su na mestu današnjeg naselja iskopani arhološki ostaci iz 10. veka. Osim stočarstva i poljoprivrede, Sakule se može pohvaliti i sportskim ribolovom na Tamišu, parkom prirode i najpopularnijom banatskom igrom "šore". |
Dok se na sve strane širi miris ovčijeg paprikaša, doteruju ovce i goveda za regionalnu smotru lepote, a seoskog gajdaša prati vesela čobanica s preslicom u rukama, magarad se sprema za najvažniji dan u godini. Tu su pulad svih fela i karaktera, ali i neočekivanih imena, pa se kroz vašar šetaju Arkan i Dorinda, a za njima kaska Brena, jer ko može da dokaže magaretu da nije original!
Tajni aduti
Pred trku se seljani, džokeji i turistička bratija sjate oko trkališta, a uparađene magarce, koji nezainteresovano zure u okolnu gužvu, vlasnici s tvrdoglavošću koju dele sa svojim ljubimcima pokušavaju da smeste na start.
Kad su trke na magarcima u pitanju, uspešni su svi oni koji ujašu u cilj! Bilo je nezgodnih padova, magaraca koji se nisu pomerili sa starta, a samo su najposlušniji stigli do cilja. Stručnjaci za magareću ćud kažu da je pule najteže naterati da ide pravo.
Magare se ubrzava prutićem, pa je rodbina uvek spremna da pristigne u pomoć – odostraga. Ali, najveselije je kada tvrdoglavi ljubimci počnu da trče kao vetar, ali u suprotnom pravcu. Tad ne pomaže ni leskova mladica, vika, psovke, umiljate molbe, pa čak ni tajni adut – šećer u kockama. Poznato je da svaki magarac ima svoju trasu.
Jedan odmah ide u aut, drugi se vrti u krug, a treći neće ni makac… Urnebesne salve smeha nadjačaju opšte takmičenje u tvrdoglavosti.
Svoj doprinos opštenarodnom veselju dao je i voditelj magarećih igara: "Vidite kako trči onaj poslednji! Ko mi u Evropsku uniju!"
Trajni pakt
Organizacija za zaštitu životinja "Orka" pretila je pre tri godine tužbom protiv organizatora trke magaraca u Sakulama zbog "mučenja životinja". Pozvali su tadašnjeg ministra poljoprivrede Slobodana Milosavljevića da kao član Vlade prisustvuje trkama i postara se da zakon o zaštiti životinja budu poštovan.
Ministar je prisustvovao, a organizatori su se stavili "pod zakon" i uveli nove propozicije: "Zabranjeno je maltetiranje životinja i njihova zloupotreba. Kao stimulativno sredstvo za brže trčanje magaraca dozvoljeno je koristiti prutove od 40 cm. Takmičari koji se ne budu pridržavali ovih pravila biće diskvalifikovani."
Posle ove rezolucije nastupio je trajni mir između sveta ljudi i magaraca.
