Odiseja porodice Selimi počela je u Gnjilanu na Kosovu, gde je 1989. godine rođen stariji brat Kastriot. Po izbijanju rata na tim prostorima, cela porodica prelazi u Švedsku, a 1992. godine je rođen Krešnik. Posle toga se Selimijevi sele u Nemačku, u gradić Panzdorf kod Libeka. Roditelji su mirni, radni ljudi, kažu njihovi susedi, a braća su do pre kratkog vremena živela u porodičnom stanu s ocem i majkom.
Međutim, Selimijevi su po svemu sudeći ključne figure nove, digitalne mafije čija se zarada meri milionima evra – i to bez droge, trgovine oružjem ili prostitucije. Zarada dolazi od ukradenih filmova, muzike, serija, kompjuterskih igrica kroz sistematsku povredu prava vlasnika. Kvalitet slike i tona kod nekih filmova nije najbolji, ali zahvaljujući masi od preko 1,3 miliona filmova na sajtu kinox.to i stotinama hiljada na movie4k.to svako može da pronađe nešto za sebe. Najnoviji blokbasteri su tu jer još ne postoji striktna regulativa na ovom polju šta je dozvoljeno, a šta ne.
Kamere u kokicamaJedna od žrtava pogođenih kopi-mafijom je Kristof Ahmadi, direktor Sinemaksa i lanca od 55 bioskopa sa 285 sala i 73.000 sedišta u Nemačkoj i Danskoj, navodi "Velt". On smatra da su ne samo tvorci filmova i vlasnici sala žrtve, već i publika. |
Otimanje sajta
Braća Selimi nisu prvi put pod istragom, ali su predosetila opasnost i još u julu pobegla iz Nemačke. Susedi kažu da ih već mesecima nisu videli, a sa sobom su poneli sve kompjuterske pasvorde neophodne da se ilegalni portali isključe. Njihov navodni pomagači, dvojica hakera iz Nojsa i Diseldorfa, uhapšeni su. Avit je poreklom iz Kazahstana i predstavlja verovatno krunskog svedoka. Ranije je živeo u Šleziji-Holštajnu i obojicu braće poznaje jer su zajedno igrali fudbal.
Digitalni prestupnici su uglavnom mladi hakeri koji pokušavaju da blokiraju velike internet stranice, a kada im uspe, smatraju se herojima. Međutim, slanje bande da pretuče konkurenta do sada nije bilo uobičajeno u digitalnom svetu. Kada je pre nekoliko godina zatvoren sličan piratski portal kino.to, njegov vlasnik Dirk B. osuđen je na četiri i po godine zatvora, ali deo njegovog "biznisa" nije bilo nasilje.
Braća Selimi se nisu ustručavala od oružja, pretnji ubistvom i podmetanja požara, a imaju i veze sa ruskim sajber podzemljem. Trag Selimija vodio je iz Lajpciga i Berlina prema Panzdorfu kraj Libeka, ali i na Devičanska Ostrva, Kipar, Floridu i Sankt Peterburg. Državni tužilac Volfgang Klajn kaže da se radi o organizovanom kriminalu budućnosti, a ovakvi počinioci pratiće nas sledećih godina "pošto se radi o profitu i vladavini internet mrežom".
Ubistvo preko internetaPostoji mesto na internetu gde je svaki korisnik anoniman i gde se privatnost poštuje iznad svega. To je mesto na kojem možete kupiti ili napisati šta god želite bez straha da će vas netko osuđivati ili vam postaviti dodatna pitanja. To je mesto kriminalaca, ubica, ali i revolucionara. To je darknet, skrivena mreža interneta. Ovde svoje usluge i cenovnike nude prodavci oružja, ljudi koji se bave trgovinom ljudskih organa, pedofili, svodnici, dileri, plaćene ubice… |
Piratsku karijeru braća su započela kao vrlo mladi. Njihov prvi server je postavljen na internet u septembru 2005. godine, kada su imali 13, odnosno 16 godina. Već tada su imali kontakte i poznavali tehnologiju rada na Darknetu, sakrivenom digitalnom svetu u kome se odvijaju mnoge kriminalne aktivnosti na mreži. Neke konkurente izbacili su iz trke ucenom, kaže javni tužilac. Metoda je uvek išla po istom scenariju: najpre pretnje nasiljem, a onda otimanje sajta na koji su se nameračili. Koristili su se i time da puštaju glasine o konkurentima, tako su hakovali popularni portal Movie2k.to i policiji poslali informacije koje su teretile vlasnika za pirateriju!
Nakon što su pravni organi zatvorili taj sajt, braća su odmah osnovala svoj pod imenom movie4k.to i pomoću ukradenih podataka protivnika nastavila isti biznis. Korak po korak uklanjali su konkurente. Kada su se pojavile stranice koje su počele da preuzimaju njihov posao, Selimiji se nisu ustručavali da jednog konkurenta zaplaše tako što su mu podmetnuli požar, a nekima su upućivali i pretnje smrću. Zauzevši najveći deo tržišta, zarađivali su oko 3,5 miliona evra godišnje, bez plaćanja poreza, naravno.
Pranje novca
Radili su u dubokoj konspiraciji. Na internetu nema nikakvih dokaza o njima, a za njihove žrtve su bili pravi fantomi. Ucenjene osobe nisu mogle ni da sanjaju da ucenjivači sede u svojoj dečjoj sobi u Panzdorfu. Istraga je tek ovog leta dovela do traga. Upravo je Dirk B, vlasnik zatvorenog sajta Kinox.to ispričao u istrazi da su ga ucenjivali. "Kontaktirala me je osoba pod imenom Pedro koja je hakovala portal i imala dokaze protiv mene", ispričao je on. Suočen sa dokazima koji su mogli da ga odvedu iza rešetaka, pristao je da Pedra zaposli kao "referenta zaduženog za sigurnost", a njegovu zaradu isplaćivao je jednoj firmi u Rusiji. Haker je čak učestvovao na Skajp konferencijama, a pojavio se i na jednoj božićnoj proslavi, a da niko nije znao ko je on zaista.
Pretplata na pirateAko je skidanje piratovanog materijala besplatno, kako onda zarađuju takvi sajtovi? Za besplatno skidanje softvera pirati postavljaju brojne prepreke, ograničavaju brzinu i broj fajlova koji mogu da se preuzmu. Istovremeno, nude skidanje ovakvih ograničenja za one koji se pretplate na usluge. Sama pretplata je relativno jeftina, desetak evra mesečno. Osim toga, na stranicama se nalaze brojne reklame koje dodatno pune kasu.
|
Istraga danas smatra da je Pedro uspeo da iskopira podatke o svim korisnicima sajta Kinox.to i preda ih braći Selimi. Pretpostavlja se da se u stvarnosti radi o uhapšenom programeru Avitu, koji je radio sa Selimijima.
Drugi trag vodio je do firme Mikropejment iz Berlina i direktora Andreasa Rihtera, eksperta za prenos novca preko interneta. Još 2000. godine sumnjalo se da se bavi mutnim poslovima, ali nikad ništa nije dokazano. Danas firma ima ozbiljne mušterije, kao što su Viskas i Milka, ali je 2013. godine radila i sa braćom Selimi. U junu 2013. godine list "Velt" pisao je da novac sa piratskih portala ide preko Mikropejmenta. Prostorije firme u Berlinu su pretresene i policija je pronašla dokaz da su krajnji korisnici novca braća Selimi.
Pravi prodor u istrazi se međutim desio u januaru 2013. godine. Istražni organi iz Libeka su tada pretražili stan braće Selimi, ali ne zbog portala Kinox.to, već jednog manjeg, koji su pokrenuli Krešnik i Kastriot. Pri pretresu u haosu dečje sobe policija je pronašla pištolj, municiju i više hard-diskova. Oni su bili tako dobro šifrirani da je specijalnom timu policije trebalo više od godinu dana da dešifruje sadržaj – čitavu komunikaciju između braće.
Ustanovljeno je da su sarađivali sa ruskom mafijom. Ruska biznis breža iz Sankt Peterburga je pre nekoliko godina označena kao nosilac više od polovine svetskog internet kriminala, zarađuju od piratovanog softvera, krađe pasvorda i identiteta, lažnih bankarskih sajtova, zloupotrebe podataka sa kreditnih kartica i dečje pornografije.
Mnoga pitanja i dalje su otvorena, a ne zna se gde su ni braća Selimi, ni milioni koje su zaradili. Živeli su sa roditeljima i ne postoje nikakvi tragovi luksuza u njihovim životima.
