U tradiciji našeg naroda u Posavini i šire je proslavljanje uz pečenje s ražnja, bilo da je reč o krsnoj slavi, praznicima ili drugim povodima.
Od vremena kada su se pečenice pekle u svakom domaćinstvu, a to bio događaj koji se dugo čekao i još duže pamtio, došlo se do toga da pečenje s ražnja pripremaju vešti majstori. Jedan od njih je i Pero Todorović (42) iz Velike Brusnice kod Broda, koga svi poznaju i zovu nadimkom Rus.
“Debate” o koroni
On se ovim poslom bavi petnaestak godina i za to vreme opremio se neophodnom tehnikom, tako da istovremeno može na ražnju da peče osmoro prasadi i jagnjadi. Dolaze mu ljudi sa svih strana brodske opštine, pa i šire, a on sve narudžbe prima uz osmeh i obećanje da će sve biti u redu i u roku koji se dogovori. Zahvaljujući takvom odnosu i poslovnosti, pridobio je veliki broj mušterija.
– Za naš Božić ispekao sam 40 pečenica na ražnju, a pripremio za pečenje još 16 komada. Uglavnom je reč o prasićima, ali se dogodi da neko naruči i jagnje, a vrlo retko jare. Što se mene tiče, sasvim je svejedno koja vrsta pečenja se priprema, ali za mene je jareće pečenje najbolje i najzdravije, jer ima u sebi mnogo manje masnoće u odnosu na jagnjetinu, a pogotovo prasetinu – kaže Pero Todorović.
Dok on veštinom pravog majstora mesarskog zanata priprema pečenicu za ražanj, oko njega je grupa meštana i poznanika koji se tu okupe da bi se družili, popili po rakiju i pivo. Zavisno od vremena, događa se da ih bude i desetak, a onda priči, uspomenama i šali nema kraja. Reporter “Vesti” je kod njega zatekao Milutina Mitrića iz Klakara, Miroslava Kostadinovića i Njegu Radovanovića iz Brusnice. Pero se obavezno uključi u ove “debate”, a pogotovo kada je reč o mudrovanju i pametovanju na svetske teme, posebno kada je reč o virusu korona.
Vreme za ženidbu
Sve se završi uz piće, smeh i dobro raspoloženje, a Pero za to vreme ne dangubi ni minuta, jer loži vatru, prati kako se peku pečenice, poneku prelije pivom ili pripremljenom smesom, a obavezno ih izbocka vrhom noža da bi se iscedila tečnost i meso bolje ispeklo. Pripremu pečenice obavlja sam, a samo ponekad zatraži pomoć nekog iz “publike”. Neretko se uz piće na stolu ili stolici nađe i ponešto za meze, tako da dobrom raspoloženju nema kraja.
Uz ove poslove, Pero gradi kuću i muči muku sa majstorima, koji su ga sa zemljanim radovima “zavukli” u jesen, kišno vreme i blato oko kuće. Ali, i pored svega toga, on je uvek dobro raspoložen, nasmejan i spreman za šalu. Tako je reagovao i na primedbu da je konačno došlo vreme za ženidbu, na šta je on odgovorio – pa moglo bi to biti ove godine!
Jareća glava za Jarca
Ostaće da se priča i prepričava kako je Pero svom dobrom prijatelju i komšiji iz sela jednom prilikom poslao “poklon” jareću glavu sa rogovima. Ništa čudno ne bi bilo da taj njegov prijatelj nema nadimak Jarac. Moguće je samo zamisliti kako se osećao primalac “poklona” kada je raspakovao paket od prijatelja Pere, koji je sve to propratio gromoglasnim smehom kada je čuo reakciju.
Pune ruke posla za praznike
– Međutim, kod naših ljudi na prvom mestu je prasetina, a nisu retki oni koji traže da pečenica bude dobro “podmazana”. Težina pečenice ide od petnaestak pa do 40-50 kilograma i za mene to nema nikakve razlike, jer imam mogućnost da u isto vreme u dve “pecane” na suvim drvima pečem osam pečenica. Najviše pečenica ispečem za Novu godinu, Božić, Vaskrs, Prvi maj i Veliku Gospojinu, u proseku po 50 komada – priča Todorović.
Nije lako biti drvoseča
Pored pečenja prasića, jagnjića i jarića što radi dobro na zadovoljstvo svojih redovnih, ali i novih mušterija, Pero je često i u šumi gde seče drva i priprema za prodaju. Težak je to posao, pogotovo što je teren Velike Brusnice brdovit, pa posečena stabla bukve, graba ili hrasta treba uz dosta muke izvući iz dna šume da bi se moglo nastaviti rezanje u kubne metre. I ovaj posao Pero Todorović radi uvek dobro raspoložen i oko sebe okuplja one iskusnije u radu u šumi, ali i one koji se tek pripremaju za ovaj težak i ponekad vrlo opasan posao. Nedavno je uz traktor koji već ima, kupio još jedan u veoma dobrom stanju sa priključcima koji će mu u mnogome olakšati izvlačenje i prenos drva.
