Kad je Emir Kusturica onomad gostovao u Litvaniji, bio je impresioniran načinom na koji su sunarodnici Časlava Miloša, pisca svetskog glasa, slavili svog zemljaka. Istovremeno je bio postiđen opštim zaboravom 50. godišnjice dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću kome su pribegli gotovo svi "sa naših prostora", od ustanova i institucija do pojedinaca.
Danas priznaje da je još tada znao da će, bez obzira na sve optužbe, napade i razna druga podmetanja koja "na ovim prostorima" uvek idu uz nove ideje i dela, sagraditi naselje posvećeno srpskom nobelovcu.
Tako je rastao i nastao Andrićgrad koji je uz prisustvo državnog vrha Srbije i Srpske i predstavnika SPC svečano otvoren na Vidovdan, stogodišnjicu Sarajevskog atentata i početka Velikog rata.
Time je dvostruki dobitnik Zlatne palme u Kanu, vlasnik raznih ordena, titula i funkcija (od koji je jedna i ambasador Unicefa), čovek koji više uživa da gazi po Mokroj Gori, jednom od najlepših predela Srbije gde se uzdigao njegov Drvengrad, nego po crvenim tepisima svetskih filmskih festivala – ispunio još jedan svoj veliki san.
Rođen je 24. novembra 1954. godine u Sarajevu. Rastao je i razvijao se uz oca Murata, funkcionera u republičkom sekretarijatu za informisanje, i majku Senku, o čemu govori u knjizi "Smrt je neprovjerena glasina" – autobiografiji naslovljenom rečenicom koju mu je izgovorio otac da bi ga umirio kada je kao mali dečak prvi put video mrtvog čoveka.
Otac je, inače, u njegovom životu predstavljao izuzetno važnu ličnost, ne samo zato što ga je poslao u čuvenu Filmsku akademiju u Prag nakon koje će od nepoznatog Emira nastati slavni Kusturica.
Oženjen je Majom, koju često predstavlja kao "centralnu emociju i vezivno tkivo familije", zahvalan na njenoj sposobnosti da čini ono što je, kako priznaje, u filmskoj industriji najteže – a to je da čuva novac i usmeri ga na platno.
Ima sina Stribora, glumca i muzičara, ćerku Dunju, filmskog producenta i unuka Janka, Striborovog sina.
Kad je izbio i razbuktao se rat na prostorima bivše Jugoslavije, napustio je Sarajevo, Bosnu i Hercegovinu i preselio se u Srbiju. Bio je rado viđen gost kod svake vlasti u Beogradu, od Miloševića, preko Koštunice do Tadića i sada Nikolića.
Pre devet godina, na Đurđevdan 2005. godine, (pre)krstio se u pravoslavnom manastiru Savina kod Herceg Novog uzevši srpsko ime Nemanja, što je odjeknulo državama bivše SFRJ jače nego zemljotres.
Onima koji su ga prezirali zbog odbacivanja muslimanstva, objasnio je da je njegova porodica uvek bila srpska, ali je pod pritiskom Turaka pre dva i po veka prešla na islam i prezime Babić promenila u Kusturica.
Jednom je priznao da nije znao da će njegov prelazak (povratak) u pravoslavlje izazvati toliku buku u javnosti.
– Bio sam glup i trebalo je to da pretpostavim. Kada sam shvatio da ne mogu ostati neutralan, zbog bolje budućnosti svoje dece, odlučio sam da se vratim pravoslavlju iz koga potiče moja porodica – objasnio je tvrdeći da mu je "vrlo važno da se, kad umre, zna ko je bio".
Iako je skupo plaćao i još uvek nije otplati svoje srpstvo, Kusturica tvrdi da se nije pokajao.
Više puta se povlačio iz javnosti, poslednji put u znak protesta zbog izveštaja državnog revizora o poslovanju Parka prirode Mokra Gora gde je prozvan za neki knjigovodstveni propust zbog čega je najavljeno čak i pokretanje krivičnog postupka.
Kako je prašina bila podignuta, tako se i slegla, prekrili su je "snjegovi i šaš", festival Kustendorf i prelepa Monika Beluči čijim je dovođenjem u Srbiju Emir začepio usta ne samo državnim činovnicima sklonim sitničarenju, već i svima drugima koji se povremeno nabace kamenom na njegov lik i delo.
Čovek često namrgođenog i ljutitog lica (po vlastitom priznanju to je posledica dugotrajnog i teškog buđenja) koji je, praveći filmove, kako kaže, rmbao ceo život, od svoje devetnaeste godine, u starosti sebe vidi negde u toplijim krajevima, na nekom grčkom ostrvu.
Ali, o tom potom. Profesor, kako ga zovu njegovi bliski saradnici, i dalje radi punom parom.
Nakon Andrićgrada, kulturnog i turističkog kompleksa napravljenog na poluostrvu između reka Drine i Rzava, na nekih 300 metara od čuvene višegradske ćuprije, Kusturica kreće u nove izazove.
