Nemački penzioner je nekada bio pojam za vitalnog starca koji krcka svoju debelu ušteđevinu na egzotična putovanja po toplim krajevima, skupa krstarenja i obilazak sveta sa kamerom oko vrata. Vremena su se promenila i ta predstava više ne odgovara stvarnosti. Broj nemačkih penzionera koji žive od pomoći države (850 evra) u proteklih devet godina se udvostručio – između 2003. i 2012. godine je sa 439.000 porastao na 900.000 najsiromašnijih. Najugroženiji su oni koji zbog umanjenih radnih sposobnosti, bolesti ili drugih razloga ranije penzionisani.
Od 18,7 miliona penzionera u Nemačkoj, njih šest miliona prima manje od 500 evra mesečne rente, a samo 18 odsto ima penziju veću od 2.800 evra. Jaz između bogatih i siromašnih, rentnera na istoku i zapadu Nemačke (bračni par na zapadu ima preko 2.500, na istoku 2.000 evra), ženskih i muških penzionera (1.560 prema 1.290 evra), onih koji su radili u državnoj službi (prosečna penzija 2.750 evra) i ostalih zaposlenih konstantno je prisutan. Prema podacima Instituta u Alensbahu, prosečni nemački penzioner prima 1.560 evra mesečno, ali je ta statistika vrlo rastegljiva.
Da seniori žive bolje nego što im sleduje od državne penzije dolazi otuda što su se mnogi tokom radnog veka osiguravali kroz dodatne penzije, kamate na ušteđevinu, ili prihode od izdavanja nekretnina. Prema podacima Oebsa, nemački penzioner prima 58 procenata svoje poslednje neto zarade i time je ispred Šveđanina, Britanca i Irca, ali je znatno ispod proseka Oebsa od 69 odsto.
Relativno mali broj nemačkih penzionera ima stan ili kuću u vlasništvu, zato što su oni sa prosečnim primanjima i neizvesnim poslovima radije štedeli novac i plaćali kiriju nego da se zarobe nepovoljnim kreditima. Danas oko 100.000 nemačkih penzionera živi negde pod suncem, u raju koji su sami izabrali. U Americi ih ima 9.000, Austriji i Švajcarskoj oko 8.000, u Španiji 6.000, a zatim slede Francuska, Holandija i Belgija… Neki se iseljavaju zato što imaju para, drugi zato što nemaju i traže zemlje gde je život jeftiniji. Sve interesantnija za Nemce je tako postala Mađarska, a jedan od najjačih argumenata je da se već za 15.000 evra može kupiti lepo seosko imanje. Nemci su kao racionalan narod izračunali da u Mađarskoj uveliko mogu da uštede: 70 procenata na kućnoj pomoćnici, 30 odsto na alkoholu i 50 odsto u restoranima, a osim toga ne moraju da plaćaju porez za životinje i javni saobraćaj im je besplatan. Za 800 evra mesečno nemački penzioner može da
priušti sebi lagodan život u Mađarskoj.
Nemačke predrasude
U nemačkoj javnosti i medijima stalno se provlači teza da oni moraju da grbače do pozne starosti, dok primera radi Španci već od pedesete godine mogu bezbrižno da uživaju na plaži. Mnogi Nemci su ubeđeni da su finansijski magarci koji tegle ostale krizne zemlje. Istina je, zapravo, da južnjaci ne rade manje i kraće od Nemaca. U Španiji, Portugalu i Grčkoj je granica za odlazak u penziju 65 godina, kao i u Nemačkoj, u Italiji čak 66 godina. Stvarnost je, dakle, da u proseku Nemac odlazi u penziju još sa navršenom 61 godinom, dok Španci i Portugalci rade jednu do dve godine duže.
