x Stari balkanski narodi su upoznali tehniku nožnog grnčarskog kola još u srednjem veku, posredstvom Vizantije. Tom tehnologijom, novom za Srbe, pravila se keramika, a sa njom su stigli i brojni ukrasi, šarolikost boja i umetnička ornamentika. U grnčariji na nožnom kolu najčešće su se upotrebljavale svetla i tamna smeđa boja, zatim žuta, zelena, povremeno i plava.
x Fine grnčarske stvari postale su tražene među svim slojevima i verama. Na nožnom kolu izrađivale su se ne više samo posude za spremanje, kuvanje, pečenje i čuvanje hrane, testije za vodu, ćupice za mleko, džezve za kafu, nego i krstovi, svećnjaci, ikonluci i pehari za hramove, pojilice za živinu, razna zanatska pomagala, čak i muzički istrumenti, okarine i darbuhe.
x Posebno su se ovom tehnikom izrađivali predmeti za svadbene običaje kao što su testije, razne čuture i pljoske za rakiju, svadbeni kondiri (pehari), bardaci (čaše), bokali-varalice. Tu su bili i razni ukrasi: bokali sa siskom, bardak-devojke, burići, a svakodnevno su se upotrebljavale i keramičke kasice za štednju u obliku konja, prasića, jelena, medveda, ježa… Takođe su se izrađivale i mastionice, vaze i pepeljare u obliku opanka. Na selu su se svakodnevno upotrebljavali keramički levkovi, zejtinjače, boce za čuvanje vina, rakije i ulja kao i posude za čuvanje melema. U Istočnoj Srbiji pravljeni su tzv. šiljboci koji su se stavljali na vrhove kuća.
x Grnčarija sa nožnog kola je pre upotrebe morala dobro da se osuši na daskama blizu krova ili na tavanu radionice, što je trajalo čitav mesec. Zatim su se predmeti polagali u peći koje su pravili sami grnčari, od blata, suve zemlje i cigala, i ložili ih na drva. Grnčarija se pekla 24 sata, a potom se hladila još bar polovinu tog vremena.
x Tek sredinom 19. veka u Srbiji počinje da se izrađuje grnčarija iz kalupa. U tek oslobođenom Beogradu Turci su još ponegde pravili lule iz gipsanih kalupa. Ova tehnika izrade grnčarije iz kalupa postojala je tokom celog narednog veka u Srbiji, ali su se njome najviše izrađivale dečje igračke. Grnčarski zanat održao se i danas u mnogim krajevima Srbije. Sudovi za pripremu hrane veoma su traženi, svadbarski kupus u zemljanom loncu ili krompir i meso pečeno pod sačem tek tada dobijaju tradicionalni, gurmanski ukus.
