Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da su koraci koje je Zapad preduzeo prema beloruskim vlastima prouzrokovani težnjom da se dopre do Rusije i istovremeno ukloni konkurent u vidu Minska.
– Moramo da se saberemo, da izdržimo. Vidite da je započeo veliki talas pritisaka. Talas pritisaka na Rusiju, ali nas ne može da preskoči. A mi ne možemo da postanemo Ukrajina. Ne možemo se boriti protiv Rusije, protiv ruskog naroda. To su naši ljudi. Zbog toga se i dešava ovaj pritisak – rekao je Lukašenko tokom razgovora sa zaposlenima u preduzeću „Granita“ u okviru radne posete oblasti Brest.
Prema njegovim rečima, drugi razlog neprijateljskih postupaka Zapada leži u konkurenciji.
– Oni su naši konkurenti i to je prirodno. Svet se prošle godine smanjio zbog ovog kovida i nema dovoljno prostora za sve. Prema tome, moramo izdržati, bez obzira na sve. Što se tiče vlade, predsednika, ne brinite za nas: mi ćemo raditi svoj posao. Ali svi bi trebalo da shvate da neće biti lako. To je, pre svega, obična konkurencija – naglasio je Lukašenko.
Kako je dodao šef države, ovo objašnjava i sankcije uvedene beloruskoj avio-kompaniji „Belavia“ kojoj je zabranjeno letenje iznad niza evropskih zemalja.
Incident sa prinudnim sletanjem u Minsk
Avion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus, prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacija o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne dojave o bombi.
Beloruski borci za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora. Zajedno sa Protasevičem, u Minsku je privedena i državljanka Rusije Sofija Sapega.
Belorusija je, sa svoje strane, saopštila da je saopštenje o miniranju aviona stiglo na elektronsku poštu minskog aerodroma. Komandant posade sam je doneo odluku da sleti u Minsku. Nije se radilo ni o kakvoj prinudi, saopštio je komandant beloruskih vazdušnih snaga Igor Golub. Belorusija je spremna da preda snimke dispečera kako bi potvrdila da je u pravu. Međutim, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije, za sada nijedna evropska zemlja nije izrazila želju da se sa njima upozna.
Prinudno sletanje aviona izazvalo je kritiku Zapada, iako se praksa prinudnog sletanja aviona dešavala i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.
