Jedan beloruski opozicioni medij tvrdi da je predsednik Lukašenko iskoristio novac iz fondova EU da gradi luksuzne rezidencije.
Dokazi nisu izneti, pa ipak su te tvrdnje privukle pažnju. Iz Brisela ih demantuju.
Da li je beloruski vlastodržac Aleksandar Lukašenko zloupotrebio novac iz fondova Evropske unije? Ta optužba je ove sedmice izneta na beloruskom opozicionom kanalu Neksta, koji okuplja ljude na čet-programu Telegram. Prateći film na Jutjubu ima preko četiri miliona pregleda, što je rekord za ovakav sadržaj u Belorusiji.
U jednom delu filma „Rudnik zlata“ navodi se da su sredstva EU uplaćena Belorusiji za poduhvate zaštite životne sredine zapravo upotrebljena da se sagrade četiri Lukašenkove rezidencije u prirodnim rezervatima.
U filmu se čuje snimak muškog glasa – navodno jednog službenika iz Lukašenkovog predsedničkog ureda – kako kaže da su evropskim novcem obnovljene promenada na reci Zapadnoj Dvini, da su građene fontane i obnovljen jedan trg u gradu Vitepsku. Osim tog snimka navodno Lukašenkovog saradnika, nisu izneti drugi dokazi za optužbe.
Novinari Nekste još navode da su ljudi bliski Lukašenku koristili pozajmice koje Belorusija dobija za projekte kako bi gradili stambene zgrade i prodavali stanove uz masnu zaradu. Profit je navodno završio kod Lukašenka i ortaka. Ali ni za tu optužbu nisu izneti dokazi.
Stepan Putilo, bloger i osnivač Nekste, za DW kaže da deo dokumenata do kojih su došli nije mogao da bude objavljen zbog zaštite izbora. On je najavio da će biti i novih otkrića.
U Briselu demantuju
– Nedopustivo je da se sredstva EU zloupotrebljavaju da bi se Lukašenko lično bogatio – kaže za DW Viola fon Kramon, evropska poslanica nemačkih Zelenih. Ona najavljuje da će predložiti parlamentarnu proveru.
No zvanični Brisel je odbacio medijske „pretpostavke“ da se „sredstva EU koriste za zgrade ili rezidencije koje koristi Lukašenkov režim“. To su „potpuno neutemeljene“ optužbe, rekla je za DW Ana Pisonero, portparolka Evropske komisije.
U zvaničnom Minsku ćute. Tamošnje Ministarstvo spoljnih poslova do zaključenja ovog teksta nije odgovorilo na upit DW.
Evropska unija već dugo finansira projekte u bivšoj sovjetskoj republici. Oni idu od reforme zdravstva i regionalnog razvoja do pomoći civilnom društvu. Svaki od desetina projekata težak je od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona evra. EU sve više radi sa Minskom otkako su 2016. ukinute sankcije protiv Belorusije.
Ko kontroliše tokove novca?
Beloruska opozicionarka i aktivistkinja Olga Karač kaže da evropske pare stižu jer je Lukašenko uspešno „izmanipulisao“ Brisel tako što je finansijsku podršku predstavio kao sredstvo za jačanje nezavisnosti od Rusije.
Ona veruje da su optužbe za proneveru novca tačne. „Ko da kontroliše trošenje novca?”, pita ona. „Kad bi oni koji odobravaju novac progovorili o korupciji u Belorusiji, odmah bi bili najureni iz zemlje“, smatra Karač. Ona podseća da je Grupa država protiv korupcije (GRECO) 2019. prebacila Belorusiji manjkave standarde u borbi protiv korupcije.
No u Briselu kažu da su sve ove optužbe paušalne. Za sve isplate iz EU postoji „unutrašnja i spoljna kontrola“, kaže portparolka Evropske komisije.
Evropska poslanica Fon Kramon kaže da ne bi bilo čudo da je novac u Belorusiji završio u privatnim džepovima jer, naposletku, pronevere se dešavaju i u članicama EU poput Mađarske i Češće. Fon Kramon misli da otuđena sredstva treba da se vrate nazad u briselsku kasu – ukoliko se ispostavi da su optužbe tačne.
Nakon što je Lukašenko prošlog avgusta proglasio ubedljivu pobedu na izborima i brutalno suzbio proteste opozicije, Evropska unija je smanjila saradnju sa Minskom na minimum. Finansijska pomoć sada teče samo u oblastima životne sredine, omladine, civilnog društva i medija.
” Jedan beloruski opozicioni medij tvrdi … ”
Neko tvrdi, eto naslova i eto afere…