Uprkos tome što je rođen i odrastao u Inzbruku, Luka Mirčeta je neraskidivo vezan za Srbiju, pa će, između ostalog, umesto polugodišnjeg obaveznog vojnog roka u Austriji sledećih deset meseci provesti u austrijskoj Službi sećanja u Beogradu. Pomenuta služba neguje sećanje na Holokaust i ona je alternativa za služenje u vojsci. Oni koji se odluče za takvu mogućnost, provode deset meseci u najvažnijim institucijama za obeležavanje sećanja na Holokaust, odnosno stradanje Jevreja od nacista u Drugom svetskom ratu. Luka je 1. oktobra počeo da radi u Jevrejskom muzeju u glavnom gradu Srbije odakle nam je preneo prve utiske.
– Počastvovan sam što imam priliku da budem u Beogradu i u Jevrejskom muzeju, koji ima izuzetan značaj za oba naroda. Imam sjajnu priliku da naučim mnogo toga iz prošlosti, a u isto vreme da bolje upoznam naš glavni grad, jer sam ranije samo dolazio zbog utakmica Crvene zvezde i nisam imao mogućnost da duže u njemu boravim – preneo nam je 18-godišnji mladić iz Inzbruka.
Brzo se uklopio
Luka u Jevrejskom muzeju u Beogradu, koji je osnovan pre 72 godine, radi na digitalizaciji arhiva i, kako kaže, lepo se uklopio. Ističe da je naišao na srdačnu dobrodošlicu zaposlenih u instituciji u Ulici Kralja Petra 71, pre svega direktorke Vojislave Radovanović i honorarnog saradnika Bojana Zora.
– Veoma me zanima istorija, a ovo je odlična prilika da proširim znanje. Jevreji imaju sličnu sudbinu kao naš narod, neraskidivo smo vezani, što me posebno zanima. Nisam se dvoumio nijednog trenutka kad sam saznao da postoji mogućnost da dođem ovde – ističe naš mladi sagovornik.
Luka je inače ranije boravio u Srbiji kada god je imao priliku. Pre odlaska u Beograd bio je nekoliko dana kod rodbine u Starom Selu kod Velike Plane. Takođe ne zaboravlja odakle mu je potekao otac, koji je silom prilika morao da napusti rodno ognjište.
Kod bake u Knin
– Otac je rodom iz okoline Knina. Tamo mi još živi baka Božica, u selu Miočić. Svi su izbegli u Srbiju za vreme rata, odnosno operacije “Oluja”, ali baka se vratila na ognjište čim su se stvorili uslovi. Rado idem kod nje kad god imam vremena i ona mi je veliki podstrek. Mnogo toga sam saznao zahvaljujući njoj. Pre svega sam naučio da nikada ne smete da zaboravite ili da ne poznajete svoje korene – ističe Luka, koji je ove godine maturirao i kaže da će još razmisliti u kom pravcu će ići njegovo dalje školovanje.
On je treći polaznik Službe sećanja iz Inzbruka i cele Austrije u Beogradu. Pre njega su u srpskoj prestonici bili Vladimir Vlajić, jedan od osnivača Srpske pravoslavne omladine SPOJI iz Inzbruka i Nenad Ranisavljević koji je takođe aktivan u pomenutoj organizaciji. Luka se zapravo zahvaljujući najviše Ranisavljeviću odlučio za službu u Beogradu.
– Nenada sam slučajno upoznao, a kasnije i Vladimira. Oni su presudno uticali da pođem njihovim stopama – kroz smeh kaže Mirčeta i dodaje:
– Preneli su mi svoja iskustva što me je još više opredelio da donesem odluku. Ujedno ostavili su odličan utisak u Jevrejskom muzeju u šta sam se već prvog dana uverio prilikom upoznavanja sa zaposlenima.
Nikad više
Austrijsku službu sećanja je osnovao doktor Andreas Majslinger, politikolog iz Inzbruka. On je preuzeo temeljne misli iz nemačke “Akcije kajanja”. Majslinger je radio kao dobrovoljac u muzeju Aušvic Birkenau (Aushwitz-Birkenau). Od 1991. godine austrijska vlada je uvela ovu mogućnost kao zamenu za služenje u vojnoj službi i zahvaljujući tome nastala je nezavisna ali ipak novčano pomognuta od Ministarstva unutrašnjih poslova, organizacija Služba sećanja. Prevashodno je njen cilj da naglašava priznanje krivice Austrije za Holokaust i ujedno sve ljude čini svesnim njihove odgovornosti kao i borbe da se nešto slično nikada ne ponovi. Krilatica Nikad više je zapravo poruka iz govora Franca Vranickog, bivšeg austrijskog saveznog kancelara u Jerusalimu u junu 1993. godine.
Prijem u ambasadi
Kao i njegovi prethodnici Vlajić i Ranisavljević, Luka je prvih dana službe u Beogradu, imao prijem u Ambasadi Republike Austrije. Tamo su ga dočekali ambasador magistar Nikolaus Luteroti i opunomoćena ministarka Sabine Krojsernbruner. U prijatnom razgovoru vodeći ljudi diplomatskog predstavništva Austrije su izrazili zadovoljstvo što je Mirčeta odlučio da sledećih deset meseci provede u Beogradu i da je uvek dobrodošao.
Istražuje Zvezdaru
Luka do sada nije imao prilike da duže boravi u Beogradu, pa se raduje što će ga bolje upoznati. Trenutno stanuje u blizini Đeram pijace pa slobodno vreme koristi da istraži Zvezdaru, ali i Novi Beograd gde često odlazi kod tetke. Skoro je stigao pa još nije uspeo da obiđe sve što je planirao, ali će to učiniti u narednih devet meseci koliko će još provesti u Službi sećanja u srpskoj prestonici.
– Radujem se što ću bolje upoznati grad. Drago mi je što sada češće mogu da odem u Hram Svetog Save jer mi je to omiljeno mesto. On je jedinstven i dok sam tamo osećaj je neopisiv – kaže Luka.
On u glavnom gradu ima puno drugova na studijama pa mu društvo za izlaske neće faliti. Po završetku službe Luka planira da se vrati u Inzbruk i posveti studijama.
– Zanimaju me društvene nauke, ali još nisam definitivno odlučio šta ću studirati. Privlače me istorija, sociologija i informatika, pa će sigurno biti jedna od te tri nauke – objašnjava Luka.
