Fizičar Andreas Val želeo je da sazna šta će da se dogodi kada vatrenim oružjem puca pod vodom, a meta bude upravo on.
Vezao je dug kanap za okidač, što mu je omogućilo da pištolj opali u određenom trenutku. Prasak metka iz cevi bio je iste jačine kao što je iznad vode, a kamera pod vodom zabeležila je taj trenutak. Vodeni mehurići sledili su metak koji je išao u Valovom pravcu. Međutim pre nego što je stigao do pola puta izgubio je na intenzitetu i graciozno potonuo na dno.
Val je zaronio u vodu i izneo metak na površinu držeći ga visoko iznad glave kao trofej.
Ovo nije njegovo prvo prkošenje smrti. Jednom prilikom je sebe natopio vodom pre nego što je ušao u vatru. A u drugom eksperimentu, pokušao je da dokaže zakone fizike, padom sa velike visine koristeći tanak komad konopca.
Iako je odradio svoj zadatak u vodi, na snimku na njegovom licu može da se vidi veliko olakšanje u trenutku kada je metak potonuo. Iako u ovom slučaju oružje nije razlog zbog koga je Val preživio već metak.
Prah unutar metka je vodootporan i kada se udarna igra sudari sa prahom izaziva pucanj. Što znači da oružje radi isto i u vazduhu i u vodi. Onog momenta kada pištolj opali, sva energija proizvedena vrelim gasovima pokreće metak iz vatrenog oružja.
Putujući kroz vodu metak dostiže jedva dva metra daljine, jer je voda 800 puta gušća od vazduha.. A to je jedini razlog zašto Val nije ubijen tokom ovog eksperimenta.
