Da i nije tako komplikovano stvoriti svoje kraljevstvo Portugalac je shvatio kada je u blizini Madeire pronašao ostrvo koje je kupio, a zatim ga nazvao "Kneževina Pontinja", a sebe proglasio princom Renatom II.
Njegova kneževina je veličine veće kuće i u njoj žive svega četiri stanovnika: Baroš, njegova supruga, sin i ćerka. Pored svog portugalskog pasoša, princ Renato je sebi odštampao i pasoš kneževine i to sa serijskim brojme 0001.
Iako je po profesiji nastavnik likovnog, Baroš je u kneževini preuzeo skoro sve bitne uloge; policajca, vatrogasca, ali i glavnog člana vladajuće kneževske porodice.
Ko je ukrao slobodu?"Madeira je okružena vodom, ali iz nekog razloga svi moramo da platimo da bismo se kupali u okeanu, i to samo na mestima obeleženim za plivanje. Kako se to desilo? Ipak, ja imam svoje ostrvo, što znači da mogu da plivam kada god poželim. Kao da mi je neko dao ključeve od vode", srećan je Baroš. |
"Ja sam šta god poželim da budem – to je san! Zar ne?! Ako odlučim da želim da imam himnu, izabraću jednu pesmu. I mogu da je promenim ako to želim. Isto je i sa zastavom – danas može da bude plava, a sutra crvena", kaže ovak samozvani knez kojeg priznaju još samo članovi njegove porodice.
Baroš je ostrvce, zapravo stenu, kupio od jedne britanske porodice za svega 25.000 evra. Ponuda je bila dobra, ali je je jedini problem bio što nije imao para. Potražio je partnere za ovaj poduhvat, ali su ga svi odbili misleći da je lud jer želi da tolike pare baci na komad stene koji je potpuno neupotrebljiv.
Baroš je na kraju rasprodao neke svoje stvari, povukao svu ušteđevinu i kupio ostrvo. Naravno, žena, familija i prijatelji mislili su da je potpuno skrenuo. Međutim, on tvrdi da nije jer mu ovo parče stene pruža resurs koji najviše nedostaje današnjem svetu – slobodu.
Pošto je kupio ostrvo Baroš je otišao u diplomatsku posetu kod guvernera Madeire, predstavljajući se kao vladar komšijske države. Zaprepašćeni guverner mu je zapretio da mu neće dozvoliti da uvede struju ukoliko se ne odrekne suvereniteta i ostrvo ne proda nazad državi. Samoproklamovani knez nije bio zanteresovan za takvu ponudu, pa je postavio solarne panele i malu vetrenjaču, pa tako sam proizvodi struju.
"Ja sam pacifista i novac mi nije potreban. U svojoj državi ne boravim uvek, ali sam često ovde. Moja porodica nekada svrati, a često dolaze i razni ljudi pošto je država otvorena za turiste", kaže Baroš koji ne veruje u granice. Međutim, postoje periodi kada želi da je sam u svojoj kneževini, u koju beži kada se oseća "uznemirenim od rastuće moći portugalske države".
Kralj se preračunaoDržavljanstvo su stekli on, njegova žena i dvoje dece
Iako Pontinja nije zvaničnopriznata, slučaj ovog ostrva razmatran je u međunarodnoj zajednici, uključujući i portugalske vlasti i Ujedinjene nacije. Caka je u tome što je Kraljevina Portugal ostrvo prodala 1903. godine, a kralj i svi ministri su potpisali dokument u kome se odriču poseda i svih prava vezanih za ostrvo. Mislili su da će tu možda biti restoran, kafe, pozornica, ali nikome nije palo na pamet da će jedan Portugalac rešiti da osnuje državu. |