Čitalac koji nam je pisao rođen je u selu Čengićima kod Bijeljine, pa se interesuje odakle potiču njegovi preci i kaže da ih tamo i sada ima oko 15 kuća sa istim prezimenom. Slava porodice je Sv. Jovan. Jedni Lučići su se, piše, naselili u Semberiju, drugi u Posavinu, u okolinu Brčkog, a jedan se odselio u Han Pijesak. Čuo je da su poreklom iz Crne Gore ili Hercegovine i pita gde ih sve tamo ima.
Ali, njegovim željama ovde nije kraj. Pita otkud prezime Lučić, mada zna jednu verziju koju neće da nam otkrije, navodi da ima Lučića katolika u Posavini. Njegovo pismo spada među ona iz kojih nije uvek jasno šta se traži, a šta se tvrdi. Da li pita ili zna da su Lučići u Posavini pokatoličeni, prešli u drugu konfesiju ili su izvorni katolici, od pamtiveka, od podele hrišćanstva 1054.
Među srpskim prezimenima u Bosni, po Đ. Janjatoviću, Lučića "jovanštaka", ako krenemo na jug, ima u selima Košutnici (Rogatica) i u Štrpcima (Višegrad), mada ih u tim oblastima ima i sa slavom Đurđevdan i Đurđic. Oko Sarajeva su "nikoljštaci", poreklom od Banjana, a ima ih i kod Tešnja, ali sa slavom Sv. Arhiđakon Stefan.
U Hercegovini, Lučića vaših rođaka ima u oblasti Šuma (ostale po Hercegovini ne pominjemo, jer su vam nesrodni), ali su oni samo deo iseljenika iz glavne matice Lučića "jovanjštaka", u Pivi. Tu su i Lučići na Goransku, starosedelačka porodica, a i danas ih ima oko 20 kuća. Sada su nastanjeni i u selima Donje Brezne i Seljani. Prema dokumentima o posedima u ovom kraju, koje su imale i druge dve ugledne pivske porodice, Bakrači i Mićanovići (obe slave Sv. Jovana), izgleda da su i vaši preci od stabla Branilovića koji se smatraju osnivačima pivskog plemena.
Ovo je odgovor "u najkraćem", a i o Lučićima, kao i o mnogim drugim našim familijama, dala bi se ispisati bar omanja knjiga. Jer ima i verzija da su, zapravo, najdaljom starinom od Vučitrna, sa Kosova, odakle su se iselili u Srem, pa u centralnu Bosnu, a potom u Banjane, još u 15. veku, da bi jedni krenuli u Boku, drugi u Pivu a treći se vratili u Bosnu.