Otkako je sa osam godina seo za klavir znao je da su taj instrument i muzika ono čime želi da se bavi, a posle OMŠ "Vuk Karadžić" u Loznici, i brojnih nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima, isto je nastavio i u SMŠ "Josip Slavenski" u Beogradu, a onda i na akademiji. Pošto želi da se usavršava, odlučio je da pokuša da se upiše na master studije u Londonu i krenuo je put britanske prestonice.
– Prijemni je bio početkom decembra i sastojao se iz dve etape, što nisam očekivao jer se obično svira jedna. Posle prvog sviranja komisija je rekla da sam prošao u drugi krug gde sam, osim izvođenja pripremljenog programa, imao i kraći intervju. Dobro sam se pripremio i svirao, video sam da je komisija veoma zadovoljna mojim sviranjem. Konkurencija je, inače, bila velika, došli su ljudi iz celog sveta i prestižna je stvar biti primljen – priča Nikola koji u
noći kada je saznao rezultat od uzbuđenja nije spavao.
Puna stipendija za obe godine podrazumeva školarinu, a, koliko je saznao, fakultet je obavezan da studente koji dolaze iz drugih zemalja smesti u domove. Nikola kaže da je u London otišao pomalo neorganizovan i da je čak pretpostavljao da neće uspeti.
– Cilj mi je da gradim karijeru i postanem profesionalni pijanista. Ukoliko se vratim ovde, opcije su da radim u srednjoj muzičkoj školi, ili na fakultetu, čime bi mnogi možda bili zadovoljni, ali želim da sviram i nastupam, to mi je oduvek bio životni cilj. Plan mi je da posle mastera ostanem tamo, jer London pruža velike mogućnosti. Moj profesor Ninoslav Živković zadovoljan je rezultatom u Londonu, što mi je veoma važno, on zna koliko sam truda uložio, a i koliko mi je pomogao u svemu tome – priča ovaj skromni mladić.
Do septembra i odlaska u London čeka ga više takmičenja van zemlje, a, kako kaže, oseća da je sazreo kao svirač, tačno zna šta hoće i spreman je za jača klavirska nadmetanja.
Jamahina stipendija
Prošla godina za Nikolu bila veoma uspešna. Na takmičenju u okviru fakulteta osvojio je Jamahinu stipendiju, a od fakulteta je dobio i nagradu za najtalentovanijeg mladog pijanistu na klavirskom odseku, tako da je upis u Londonu samo zaokružio godinu koju će pamtiti.
U Domu bez klavira
Nikola je talenat nasledio od oca Slobodana, klavijaturiste, baš kao i mlađi brat Lazar koji je treća godina klavira na akademiji u Beogradu. Inače, on je sve četiri godine srednje muzičke bio je u Domu za smeštaj srednjoškolaca bez klavira na kome bi vežbao. Za vežbanje je koristio svaku priliku kada bi našao praznu učionicu sa klavirom. Prvi je dolazio, a poslednji odlazio sa časova. Njegovim tadašnji profesori iz "Slavenskog" pokrenuli su akciju i nepoznati donator kupio mu je električni klavir.
