Dragan Stanojević iz Kijeva, predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu, ovih dana u žiži je međunarodne javnosti, jer je protiv njega u Ukrajini pokrenuta internet hajka od strane tzv. evromajdanovaca, koji traže likvidaciju lidera srpske dijaspore, a pridružila im se i skupina nekih ukrajinskih kozaka objavom da započinju lov na Stanojevića. On kaže da je zabrinut, ali ne i uplašen.
– Imam kontakte i sa ukrajinskom opozicijom, ali je problem što u Ukrajini vlada određena vrsta anarhije i najopasnije grupe niko ne kontroliše – ukazuje Stanojević.
Poziv na linč, ocenio je on, dolazi zbog albanskog uticaja i njihovog učešća u ukrajinskim nemirima, a na to ukazuje i izjava ćerke Julije Timošenko za albanske medije, u kojoj zahvaljuje Albancima za pomoć u oslobađanju njene majke.
– Oni su znali da sam svojevremeno izlobirao da ukrajinski parlament izglasa rezoluciju protiv priznanja Kosova i osudi tu secesiju, pa pošto imaju uticaj na demonstrante, iskoristili su to da plasiraju informaciju da sam ja, navodno, najopasniji terorista, vođa srpskih proruskih grupa i da mi je cilj da uništavam ukrajinski narod – kaže predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu.
Dragan Stanojević je rođen 28. maja 1971. u Priboju, na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Vojni rok je odslužio godinu dana pre krvavog raspada SFR Jugoslavije. Završio je Ekonomski fakultet i radio u građevinskom preduzeću "Ratko Mitrović" u Beogradu. Početkom 1992. godine sa tom firmom dolazi u Rusiju, u grad Perm na gradilište sportskog kompleksa, gde je bio načelnik obezbeđenja do 1994. Tad počinje sopstveni biznis i seli se u Ukrajinu. Iste godine ženi se Larisom, devojkom ukrajinsko-ruskog porekla. Danas imaju kćerku Andrijanu i sina Dejana.
– Larisa je noseći stub i ugaoni kamen naše porodice, ali i svih mojih aktivnosti vezanih za afirmaciju srpskih vrednosti i promociju Srbije – ističe Stanojević.
Zahvaljujući sopstvenoj prodornosti i Larisinoj bezrezervnoj podršci, Dragan se u Ukrajini, kao biznismen i srpski lobista, brzo probija u visoke poslovne i političke krugove. A kada su Ukrajinci uvideli kakav je on srpski rodoljub i pravoslavac, primili su ga kao počasnog člana u organizaciju Slobodna kozačka armija, koja neguje pravoslavne vrednosti. Ova organizacija u Rusiji ima 12 miliona kozaka, a u Ukrajini dva miliona. Stanojević je jedan od retkih pravoslavnih stranaca koji je postao čak i kozački ataman.
– Sezonu lova na mene otvorila je druga kozačka grupa koja sebe deklariše kao ukrajinske ultranacionaliste, podgreva nacizam i svojevremeno je odlikovala i papu Vojtilu – pojasnio je Stanojević.
Unazad dve decenije Dragan je učestvovao u pokretima slovenskih organizacija (Svetski sveslovenski savez), organizovao brojne mitinge, kao i demonstracije, naročito u vreme NATO bombardovanja Srbije 1999. Uspostavio je saradnju sa mnogim političkim organizacijama i uglednim ličnostima Rusije i Ukrajine, u cilju zaštite srpskog naroda i srpskih interesa. Počasni je član više međunarodnih političkih i dobrotvornih organizacija, kao i organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Zahvaljujući njegovim patriotskim aktivnostima, u junu 1999. je osnovana prva srpska organizacija na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, pod nazivom Srbska opština "Sveti Sava".
– U Ukrajini ima oko 2.000 Srba, mahom u Dnjepropetrovsku, Kijevu i Donjecku. Najviše je inženjera građevine, koji su došli osamdesetih godina 20. veka, mada ima i potomaka starih srpskih emigranata doseljenih posle Prvog svetskog rata, kao i onih koji su pobegli od Tita 1948. godine. Svi smo okupljeni u srpskoj opštini "Sveti Sava", da bismo sačuvali naše srpsko ime – pojašnjava Stanojević.
Dragan Stanojević je bio glavni inicijator i sponzor pri osnivanju međunarodne organizacije Ujedinjena Srbska dijaspora Evroazije 2008. i stvara filijale na celom prostoru ruske Zajednice nezavisnih država gde je uvažavan kao ekspert za Balkan. Radio je na intenziviranju političkih, kulturnih, ekonomskih i drugih odnosa između Srbije, Ukrajine i Rusije. Organizovao je sastanke najviših zvaničnika i političara iz Srbije sa najvećim zvaničnicima Rusije i rukovodstvom Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti. To je rezultiralo da je Srbija 2013. postala član u svojstvu posmatrača saveta OUKB. Dovodio je investitore, pokretao projekte sa ciljem maksimalne integracije Ruske Federacije i Srbije, u svim oblastima obezbeđivanja zajedničkih nacionalnih privrednih i ekonomskih interesa.
Dragan Stanojević se dve decenije bavi izvozom gvožđa, obojenih metala i drveta. Do sadašnjeg ukrajinskog puča godišnji promet mu je bio oko milion dolara. Vlasnik je takođe dve građevinske firme, koje su gradile vile i vikendice za ukrajinske i ruske oligarhe.
