Predsednik DIC Veritas Savo Štrbac upozorava da je i ove godine, uoči obeležavanja “Oluje”, Hrvatska intenzivirala hapšenja i podizanje novih optužnica protiv krajiških Srba.
– Već je postalo uobičajeno da Hrvatska pred svaku proslavu “Oluje” to “začini” novim procesima protiv Srba. Izgleda nijedna njihova “proslava” ne može da prođe bez uvertire -hapšenja i optužnica protiv Srba. Samo od januara do danas podneto je 23 nove krivične prijave, otvoreno 13 novih istraga, doneto šest presuda i pohapšena osmorica Srba na osnovu raspisanih međunarodnih poternica – ističe Savo Štrbac.
Efekti takve politike Hrvatske su, prema njegovim rečima, višestruki.
– Održava se tenzija među prognanim Krajišnicima da je svaki njihov odlazak u zavičaj lutrija hoće li sve proći u redu, ili će biti uhapšeni i onda morati da dokazuju da nisu krivi. Istovremeno, ovim procesima Hrvatska brani zvanični narativ da su se branili od “agresora JNA uz koju su bili i krajiški Srbi”. Na kraju, ovo je odličan način da Hrvatska i u miru sačuva demografske efekte postignute u ratu, a posebno tokom akcije “Oluja” – naglašava Štrbac.
Pre samo tri dana, 29. jula, Norveška je izručila Hrvatskoj Svetozara Okanovića (61), rodom iz Kneževa kod Belog Manastira, koji je uhapšen 10. maja ove godine u Oslu na osnovu Interpolove poternice i optužbi da je 1991. i 1992. počinio ratni zločin u tom selu.
Poslednje hapšenje odigralo se dan ranije, 28. jula, na graničnom prelazu Rača između Srbije i BiH kada je po Interpolovoj poternici uhapšen državljanin Srbije i BiH Boro Tomić (49) zbog navodnih zločina u Bjelovaru 1991.
– Ono što zabrinjava je da je među uhapšenima sve više onih protiv kojih nikada nije podignuta optužnica. Nekadašnji istražni vojni sudija uhapšen je 6. juna na graničnom prelazu “Tovarnik”, a protiv njega nikada nije vođen postupak i on je više stotina puta bez problema odlazio u rodnu Liku. Kako su to Hrvati uspeli da protiv njega prikupe dokaze tek sada, a prethodno su imali 30 godina, nikome nije jasno. Zapravo, svima je jasno da se to radi kako bi se proterani Srbi odvratili da posećuju svoja imanja – kaže Štrbac.
Dodaje i da su na osnovu međunarodnih poternica, koje je raspisao Biro Interpola u Zagrebu, do sada širom sveta uhapšena 183 Srbina, a da je njih 70 izručeno Hrvatskoj.
– Protiv 30-orice je do sada postupak obustavljen ili je optužba odbijena, uglavnom posle prekvalifikacije dela ratnog zločina u oružanu pobunu. To je rađeno planski jer na taj način ti ljudi gube mogućnost da tuže Hrvatsku i traže obeštećenje za vreme koje su nevino proveli u pritvoru – objašnjava Štrbac.
Prema podacima “Veritasa”, u hrvatskim zatvorima, zbog krivičnih dela ratnih zločina trenutno se nalazi 26 pripadnika bivše JNA i SVK.
– Od toga je 16 njih pravosnažno osuđeno, a ostali su još pod istragom, optužbom ili čekaju pravosnažnost presuda – navodi Štrbac.
“Štancovanje” optužnica
Savo Štrbac ironično ističe da je jedan od najprepoznatljivijih hrvatskih brendova upravo “štancovanje” optužnica za ratni zločin.
– Toliko su se u tom poslu usavršili da su počeli i da ga “izvoze”. Dugogodišnji glavni državni tužilac Hrvatske Mladen Bajić je pre nekoliko dana otišao u Ukrajinu kao savetnik u timu koji treba da se u ovoj zemlji bavi procesuiranjem za ratne zločine. Do sada se na spisku ukrajinskog tužilaštva našlo oko 20.000 optuženih. Podsetiću da je po istom modelu i Hrvatska, od prvih dana rata angažovala ogroman broj ljudi u sastavljanju optužnica, pa je u jednom trenutku zbog ratnih zločina bilo optuženo 21.500 Srba. Tek na pritisak međunarodne zajednice, 1996. doživeli su opštu amnestiju, a to delo je kvalifikovano u “oružana pobuna” – podseća Štrbac.
Cvetić krenuo na more
Među uhapšenima ove godine je i 59-godišnji Jovan Cvetić koji je s porodicom pre mesec dana krenuo na more u Grčku. Uhapšen je 26. juna na granici između Severne Makedonije i Grčke na osnovu hrvatske poternice da je navodno učestvovao u ubistvo civila od 19. avgusta do 14. decembra 1991, u hrvatskim mestima Voćin i Hum.
– Prema podacima “Veritasa”, od osmorice uhapšenih ove godine, dvojica Krajišnika su lišena slobode pri ulasku u Hrvatsku iz Srbije (Milorad Trivunović i Vojislav Medić), a Drago Mitrović na zagrebačkom aerodromu po povratku iz Velike Britanije. Boško Karalić, koji živi u okolini Vukovara, uhapšen je početkom godine takođe zbog ratnih zločina, ali je u maju pušten iz istražnog zatvora – navodi Štrbac.
