Morski led na Antarktiku pao je na rekordno nizak nivo ove godine zbog visokih temperatura i nema brzog rešenja za otklanjanje štete, rekli su naučnici ove nedelje u studiji o uticaju klimatskih promena na kontinent.
Minimalni ledeni pokrivač kontinenta pao je ispod dva miliona kvadratnih metara prošle godine, prvi put od početka satelitskih merenja 1978. godine, a ovog februara je pao na još niže nivoe, prema studiji objavljenoj u časopisu Frontiers in Environmental Science.
“Biće potrebne decenije, ako ne i vekovi, da se ove stvari oporave. Ne postoji brzo rešenje za zamenu ovog leda”, rekla je Ana Hog, profesorka na Univerzitetu u Lidsu i jedna od koautora studije.
“To će sigurno trajati dugo, ako je uopšte moguće”, naglasila je ona novinarima.
Ovogodišnji minimum leda je 20 odsto manji od proseka za 40 godina, što je ekvivalentno gubitku morskog leda koji je skoro 10 puta veći od veličine Novog Zelanda, rekao je Tim Nejš, direktor Antarktičkog istraživačkog centra na novozelandskom Univerzitetu Viktorija u Velingtonu.
“U nekim slučajevima približavamo se tačkama bez povratka koje će, jednom pređene, dovesti do nepovratnih promena sa nezaustavljivim posledicama za buduće generacije“, upozorio je Najš.
Globalno zagrevanje je učinilo Antarktik slabijim
Globalno zagrevanje izazvano sagorevanjem fosilnih goriva učinilo je Antarktik ranjivijim na ekstremne događaje, a taj uticaj će se “gotovo sigurno” pogoršati, navodi studija.
Klimatske promene će “dovesti do povećanja magnitude i učestalosti“ toplotnih talasa, urušavanja ledenog pokrivača i smanjenja morskog leda, dodaje se na osnovu nedavnih dokaza naučnih studija Antarktičkog okeana, atmosfere, kriosfere i biosfere.
Tačan uticaj klimatskih promena na Antarktik i okolni okean bio je neizvestan, a naučnici su se trudili da izmere koliko globalno zagrevanje utiče na debljinu antarktičkog leda.
Najveće odstupanje do sada
Ali “naučno razumno“ je pretpostaviti iz fenomena kao što je ubrzano smanjenje morskog leda da će se ekstremni događaji intenzivirati kako temperature porastu, rekao je Martin Sigert, glaciolog sa Univerziteta Ekseter, još jedan autor studije.
Prošle godine “atmosferska reka” iz Australije donela je suptropsku toplotu i vlagu na kontinent, uzrokujući temperaturu i do 38,5 stepeni iznad normale, što je najveće odstupanje u istoriji.
