Rizik od razvoja gojaznosti u kasnijem detinjstvu kod dece čije su majke u trudnoći jele puno industrijski prerađene hrane, veći je nego kod one čije su se majke hranile zdravije, objavili su irski naučnici.
– Deca čije su majke u trudnoći jele hranu lošijeg kvaliteta, s puno šećera i soli, verovatnije će patiti od gojaznosti ili imati višak telesne masti – rekao je Ling-Vei Čen iz Škole javnog zdravlja u Dablinu.
– Sve je više dokaza koji ukazuju na to da je upravo prvih hiljadu dana života, tačnije razdoblje od začeća do druge godine starosti, ključno za sprečavanje razvoja dečje gojaznosti – dodao je.
Gojaznost u mladosti često se prenosi i na odrasle osobe, te je povezana s povećanim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska, srčanih i ostalih zdravstvenih problema.
Čen i njegovi kolege analizirali su podatke 16.295 parova majki i dece iz Irske, Britanije, Holandije i Poljske. Majke su u proseku imale 30 godina i zdrav indeks telesne mase (BMI).
Žene su beležile šta su jele pre i tokom trudnoće, a naučnici su njihovu prehranu podeelili u pet kategorija.
Majke s najzdravijom ishranom, bogatom voćem, povrćem, celim žitaricama, orašastim plodovima i mahunarkama bile su na jednom kraju spektra. One koje su jele puno procesuiranih mesnih prerađevina i hranu punu zasićenih masti, šećera i soli, bile su na drugom.
Njihovoj deci merio se BMI u ranom, srednjem i u kasnom delu detinjstva, otprilike u desetoj ili jedanaestoj godini.
Podaci su pokazali da su starija deca čije su se majke u trudnoći hranile nezdravo imala znatno više masti u organizmu i manju mišićnu masu. Ali u ranom detinjstvu gotovo da nije bilo razlike.
