U Aziji je procenat takve dece sa 44 odsto 1990. godine opao na 30 odsto u 2008., a u Africi u istom periodu na 34, sa 38 odsto, preneo je Rojters.
Osim slabijeg fizičkog zdravlja, pothranjenu decu karakteriše i sporiji mentalni razvoj. Kada je ovaj problem raširen, kao što je to slučaj u Indiji i Avganistanu, to dovodi u pitanje sposobnost države da unapredi privredu i iskoreni siromaštvo.
"Pothranjenost oduzima detetu zdravlje i čini mnogo opasnijim bolesti s kojima bi organizam inače mogao da se izbori", napominje En Veneman, izvršni direktor UNICEF.
Više od trećine dece koja umiru od zapaljenja pluća, dijareje i drugih bolesti, mogla bi da prežive da nisu neuhranjena. Preko 90 odsto dece iz zemalja u razvoju koja pate od smetnji u rastu su iz Afrike i Azije, a samo ih u Indiji ima 60,8 miliona.
Prema podacima UNICEF-a, među zemljama s najvećim procentom dece ometenog rasta su Avganistan (59 odsto), Jemen (58 odsto), Gvatemala i Istočni Timor (po 54 odsto), Demokratska Republika Kongo (46 odsto) i Severna Koreja (45 odsto).
U Indiji, drugoj zemlji na svetu po brojnosti stanovništva, procenat dece kržljavog rasta smanjen je sa 52 odsto u 1992/93. na 43 odsto u 2005/06, saopštio je UNICEF.
Venemanova iznosi podatak da od uzroka koji se mogu sprečiti u svetu svake godine umre oko 8,8 miliona dece, a pothranjenost je u više od trećine tih slučajeva faktor koji doprinosi fatalnom ishodu.
Ona napominje da je problem nedostupnosti adekvatne hrane kako siromašnoj deci, tako i trudnicama i dojiljama, u vezi sa širim problemom loše prehrambene bezbednosti u svetu u kojem je preko milijardu ljudi gladno ili pothranjeno.
Kržljavost deteta se retko kad može ispraviti nakon najvažnijih prvih 1.000 dana u njegovom životu, ali se ona može sprečiti sprovođenjem izvesnih programa, kaže direktorka UNICEF-a.
Ona je napomenula da je u nekim afričkim zemljama povećana dostupnost jodirane soli i dopunskog vitamina A dovela do popravljanja stanja i smanjenja smrtnosti beba i male dece.