Nema magične hrane protiv depresije, ali bi ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, manje masnim mlečnim proizvodima i mršavim mesom godila i fizičkom i mentalnom zdravlju, dok bi prerađevine i slatkiše trebalo jesti samo povremeno, izjavio je dr Felis Džak, koji je rukovodio istraživačkim timom.
Istraživanje je obavljeno na 1.046 žena, od kojih 925 nije patilo od poremećaja raspoloženja, a 121 je imala depresiju i/ili anksiozni poremećaj.
| Australijski stručnjaci ističu da njihovi nalazi ukazuju na potrebu dodatnih istraživanja, kojima bi se utvrdilo da li nezdrava ishrana zaista vodi opadanju mentalnog zdravlja ili možda narušeno mentalno zdravlje vodi u nezdravu ishranu. |
Analizirajući njihovu ishranu, australijski stručnjaci su utvrdili da "zapadna" ishrana, koja se pretežno sastoji od hamburgera, belog hleba, pica, pomfrita, aromatizovanih mlečnih napitaka, piva i hrane bogate šećerom, povećava rizik od depresije za više od 50 odsto.
S druge strane, i depresija i anksioznost su se pokazale za oko 30 odsto manje verovatnim kod ispitanica koje su se hranile na tradicionalan australijski način – uglavnom povrćem, voćem, govedinom, jagnjetinom, ribom i proizvodima na bazi integralnih žitarica.
Ishrana je ostala među glavnim faktorima koji utiču na poremećaje raspoloženja i pošto su u obzir uzeti faktori kao što su godine, težina, društveni i ekonomski status, obrazovanje, fizička aktivnost, pušenje i konzumiranje alkohola.
Interesantno je da kod žena koje su se uglavnom hranile voćem, salatama, ribom, tofu proizvodima, mahunarkama, orašastim plodovima, jogurtom i crnim vinom, nije uočena veza između ishrane i poremećaja raspoloženja.
