Branka i Dragoslav Đorđević su četiri decenije radili po hotelima u Graubindenu, nemačkom kantonu u Švajcarskoj. U rodno Bobovo kod Svilajnca vratili su se pre osam godina kada su u Švajcarskoj stekli penziju. Hteli su da uživaju u domu koji su sagradili mukotrpnim radom u tuđini. Nisu ni slutili da u rođenoj kući neće moći da se osećaju sigurno.
Lopovi su im pre dve godine noću upali i napravili štetu od najmanje 8.000 evra. Posetili smo ih ponovo ovih dana, a oni se jadaju da od tada ne spavaju mirno.
Strahuju kad god ulaze u kuću, posebno Branka.
– Ja uvek sačekam da Dragoslav prvi uđe, takav se strah uvukao u mene. Čim otvorim vrata, pred očima mi je slika lopova sa baterijskom lampom – kazuje nam Branka.
Ona se i danas dobro seća noći kada su ih poharali lopovi.
– Spavali smo. Probudila me je svetlost baterijske lampe. Pitala sam Dragoslava šta radi u hodniku sa baterijskom lampom i što me budi. Onda je usledio odgovor: “Ćuti, babo, spavaj, ja sam pored tebe.” Tek sutradan smo shvatili da su to bili lopovi. Sreća da smo nastavili da spavamo, jer da smo ustali mogli su da nas ubiju – opisuje nam Branka nemili događaj.
Lopovi su ispreturali sve stvari i napravili im štetu od najmanje 8.000 evra. Policija nikada nije pronašla počinioce.
Dragoslav dodaje da su posle nemilog događaja postavili sigurnosne kamere.
– Od svih pantalona u ormaru potrefili su baš one u kojima sam ostavio 1.500 evra da imamo ako zatreba. Odneli su zlatne lančiće, prstenje i 13 markiranih ručnih satova, među kojima je bio i sat koji košta 2.200 evra. To je morao neko da tipuje. Nekoliko puta sam pitao inspektora šta se dešava, a on mi je uvek rekao da ima mnogo posla – ogorčen je Dragoslav.
Pre nego što su otišli bavili su se poljoprivredom. Možda nisu, kaže Dragoslav, otišli na vreme, ali su uhvatili poslednji voz. Imali su tada po 25, a sada po 72 godine.
Đorđevići vole svoj zavičaj i nesebično su pomagali kako bi u svom selu imali sve. Više puta davali su donacije za crkvu, a samo za njeno oslikavanje dali su 1.500 evra. Pomagali su i kad je rađen put, a i za lovački dom kada je zatrebalo. Njihov primer sledio je i sin Boban sa nekoliko donacija.
Čekanje u svakoj ustanovi
– U svakoj ustanovi imamo problem. Zakažeš, dođeš na vreme, a onda opet moraš da čekaš. I opet ne stigneš na red. Sutra moraš ponovo da dođeš. Mi nismo navikli na to. U Švajcarskoj kad zakažeš, to je tvoj termin i odmah te prime – kaže Branka.
Deca ostala u Švajcarskoj
Đorđevići imaju sina Bobana i ćerku Mirjanu. Boban živi u Ivertonu u Švajcarskoj sa suprugom Zvezdanom i sinom Bobanom. Boban radi spuštene plafone, a Zvezdana u gostionama. Mirjana Stojanović živi u Bernu sa suprugom i troje dece.
– Iako nam nedostaju, deca treba da budu u Švajcarskoj zbog bolje budućnosti. Ovde ne bi mogli da imaju dobar život. Mi smo ovde sve sagradili i opremili, a njihovo je samo da održavaju – ocenjuje Dragoslav.
