Berači pečuraka u šumi na rudničkom Velikom vrhu bili su iznenađeni kad su primetili da je nestala bronzana bista čuvenog milanovačkog boema Svetomira – Cige Vujovića koja je na ovom mestu stajala skoro četiri decenije.
O tome su obavestili Cigu Vujovića koji živi u Gornjem Milanovcu, ali onako, znajući da je narušenog zdravlja, prvo kroz šalu, a potom i ozbiljno saopštili su da bronzani Cigo, više nije tamo odakle je četiri decnije odolevao svakakom nevremenu, ali ne i lopovima. Cigo je sa svojom suprugom Slavkom stigao do Velikog vrha kako bi se uverio da priča berača pečuraka nije nekakav dug koji mu vraćaju jer je u životu i sam znao da se našali sa drugima.
Na ideju da sebi za života podigne bronzanu bistu Vujović je došao nakon što je šezedestih godina posetio majčicu Rusiju čime se ispunio san čuvenog rusofila. Nakon povratka milanovački boemi su mu priredili višednevno kafansko druženje na kojem je Vujović prepričavao, naravno uveličavajući mnogo toga, ali se kafanskoj bratiji među kojima je bilo i mnogo umetnika poverio da bi i on želeo da ima bronzanu bistu jer su mu se dopale one koje je video u Rusiji. I odmah je pao dogovor da mu ovdašnji slikar Ilija Drašković izradi lik u gipsu, livac Boban Radović je prihvatio da Cigu ovekoveči u bronzi, a za nadzornika radova je odabran Desimir Žižović Bujin, autor antologijskog stripa "Mirko i Slavko". Ispunjena je i Cigova želja da bista bude postavljena tako da "gleda" prema Crvenog trgu u Moskvi. Za taj posao odabran je Cigov brat Dobrivoje koji je sa ekipom geometara iz Beograda posao završio tek kada su pojeli petnaestak pečenih prasadi i popili bure od 50 litara rakije. Na kraju, kada je posao bio završen, pored biste koju je Cigo sebi za života podigao napravljeno je veliko boemsko druženje o kome se i danas govori u Gornjem Milanovcu.
No, vremena poštenja, druženja i uvažavanja su prošla, a došlo je vreme uništitelja koji zarad zarade od svega nekoliko hiljada kradu bronzane biste narodnih heroja i, eto, boema Cige Vujovića.
|
Neverica |
