Direktorka američke fondacije “Geri i Franka Maligan” Džini Maracani Viskonti ocenila je da je nedopustivo da Memorijalni kompleks Jasenovac izgleda kao golf teren i pozvala zvaničnike Srbije i Republike Srpske da pitanje ustaškog logora Jasenovac iz Drugog svetskog rata pokrenu na nov način, odnosno da za početak Sudu za ljudska prava u Strazburu upute tužbu sa svedočenjima preživelih logoraša.
– Nedopustivo je da logor NDH u Jasenovcu, umesto da bude propisno i opominjuće obeležen, izgleda kao teren za golf, dok hrvatski predstavnici u Jerusalimu krišom postavljaju spomen-ploču Alojziju Stepincu, nadbiskupu genocida. Srbija može da učini nekoliko stvari kako bi skrenula pažnju sveta na ovaj, još od Titovog vremena prećutani genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima – rekla je Viskontijeva za beogradske medije i objasnila da je jedno od rešenja tužba sudu u Strazburu, ali i da obe zemlje barem jedan dan u godini posvete jasenovačkim žrtvama.
– To jedan od načina da se svetu ukaže na istinu – kazala je Viskontijeva na promociji svoje nove knjige o islamizaciji Bosne u Banjaluci.
I dok još nema reakcije zvaničnika Srbije i Republike Srpske na ove predloge, stručna javnost je jednoglasna da treba poslušati sugestiju američke istoričarke. Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta kaže da su brojni dokazi da Hrvatska nema želje da se suoči sa svojom fašističkom prošlošću.
– Oni državnu komemoraciju u Jasenovcu organizuju ne zbog iskrenog žaljenja žrtvama, već isključivo zbog međunarodne javnosti. Zato i ne treba da čudi što stalna postavka u Jasenovcu prikazuje lažnu sliku, a ne istorijsku istinu. Krajnje je vreme da se u Beogradu izgradi Memorijalni centar srpskih žrtava genocida u NDH sa glavnim zadatkom da se popišu svi stradali i da se neguje kultura sećanja – ističe Linta i dodaje da je potrebno da Skupština Srbije donese Deklaraciju o počinjenom genocidu NDH nad Srbima, Romima i Jevrejima tokom Drugog svetskog rata.
Predsednik Udruženja Jadovno 1941 Dušan Bastašić ocenjuje da je potpuno tačno da Jasenovac liči na sve samo ne na mesto stradanja više stotina hiljada ljudi, mahom Srba, Jevreja i Roma.
– Očito je da se sa hrvatske strane nekada jedinstvenog jasenovačko-donjogradinskog stratišta nastavlja s predratnom prezentacijom logorskog sistema na način koji je u funkciji brisanja tragova zločina i istine o onome šta se na tom mestu odvijalo u periodu 1941-1945. godine – kaže naš sagovornik.
Bastašić ukazuje da je apsurdna situacija da ni Srbija, ni Republika Srpska nemaju svoje predstavnike u upravi i savetu javne ustanove sa hrvatske strane.
– To je prepušteno političkoj zajednici Srba u Hrvatskoj, koja pored mnogih problema s kojima je suočena nije u stanju da se izbori ni za promenu izložbene postavke. Ta postavka ni blizu ne pokazuje strahotu zločina, koji je tu počinjen – naglašava Bastašić i dodaje da sve može da nas ohraBri projekat Srbije, na čijem čelu je profesor doktor Gideon Grajf.
– To je važno ne samo zbog internacionalizacije srpskog stradanja od strane NDH nego i zbog izgradnje svesti srpskog naroda o zlu koje ga je zadesilo u to vreme, a koje je sudbinski odredilo životne puteve mnogih potomaka žrtava – zaključujuće predsednik udruženja Jadovno.
Izveštaj MSP
Miodrag Linta (na slici) kaže da bi Ministarstvo spoljnih poslova Srbije što pre moralo da napravi sveobuhvatan izveštaj o rehabilitaciji ustaštva i genocidne NDH s mnoštvom konkrentih primera i da ga prevede na više stranih jezika kako bi ga dobile sve značajne međunarodne organizacije, sve članice Evropske unije, svetski mediji, poznate ličnosti na međunarodnom nivou…
– Takođe, Srbija mora da insistira da se obeleže sva mesta srpskog stradanja u genocidnoj NDH, koja se danas nalaze na teritoriji Hrvatske i BiH – ističe Linta.
Srpska odgovornost
Predsednik Udruženja Jadovno 1941 Dušan Bastašić upozorava da nisu samo Hrvati odgovorni za to što nisu obeležena mesta srpskog stradanja.
– Nažalost, izgled golf terena može se videti i na strani Republike Srpske, pa se postavlja pitanje ko nam je branio proteklih 20 godina da na primeren način obeležimo stratište u Donjoj Gradini. Pored memorijala koga nema, to područje nije u dovoljnoj meri istraženo, a tela žrtava nisu ekshumirana i dostojno sahranjena – ističe Bastašić.
