Lobiranje se u Srbiji najčešće vezuje za nešto negativno i veliki novac. Mnogi ga povezuju i s korupcijom, ali Nenad Vuković, predsednik Društva lobista Srbije, pokušao je da objasni razliku i ukaže na značaj ovog vrlo važnog alata u borbi za različite interese i uticaja na donosioce odluka.
– Lobiranje je transparentan, na zakonu zasnovan i organizovan uticaj na donosioce odluka. To je rad za javni interes ili interes grupe ljudi, dok je korupcija pribavljanje koristi za pojedinca. Lobiranje je granica za korupciju – kazao je za “Vesti” Vuković.
Obuka od dva dana
Prema njegovim rečima, lobisti se zalažu za interes svojih klijenta, ali isključivo u skladu s javnim interesom i dozvoljenim sredstvima, koristeći pritom naučne, ekonomske i političke argumente. Usvajanjem Zakona o lobiranju u novembru 2018, koji je stupio na snagu u avgusta 2019, lobiranja u Srbiji je preusmereno u legalne tokove.
– Zakon je usvojen, ali je neophodno da se on usvoji i u praksi. Lobiranje u Srbiji polako dobija svoje mesto u ekonomskom i političkom životu. Taj proces se nigde ne dešava preko noći, ali je veoma značajno što je zakonom ponuđen mehanizam da se propisi menjaju, donose i ukidaju na zakonom predviđen i transparentan način – naglasio je Vuković.
On je objasnio da, po zakonu, lobista može da bude svaki poslovno sposoban državljanin Srbije s visokim obrazovanjem koji nije kažnjavan za nečasna dela. Uslov je i da je kandidat prošao dvodnevnu obuku Agencije za borbu protiv korupcije i da je upisan u registar lobista.
– Ne mora da bude ekspert za neku oblast, ali mora da je informisan i da ubedi donosioca odluke. Potrebna su znanja iz ekonomije, psihologije, iz odnosa s javnošću i marketinga. Lobista mora uvek i da ima plan B – kazao je prvi srpski lobista.
On je dodao da lobisti i lobirana lica moraju podnositi izveštaj o sastancima i kontaktima s političarima Agenciji za borbu protiv korupcije, odnosno svaki lobistički kontakt mora biti zvaničan i dokumentovan. Vuković je istakao i da će Srbiji lobisti sve češće biti potrebni u budućnosti, navodeći podatak da ih trenutno ima registrovanih 33 kao fizička lica i tri pravna, dok ih je u SAD, na primer, desetine hiljada i lobiranje tamo vredi milijarde dolara!
– U razvijenom svetu lobiranje se smatra kiseonikom demokratije. Mi nismo dovoljno dobro shvatili njegov značaj i nismo ga u prošlosti dovoljno primenjivali u spoljnoj politici – kazao je Vuković.
Propuštene mnoge “utakmice”
Zbog toga smo, kako dodaje, “mnoge utakmice propustili i mnogo propatili, naročito tokom raspada Jugoslavije”.
– Popravljamo se mnogo. Kampanja “otpriznavanja” Kosova vratila je to pitanje za pregovarački sto i promovisala lobiranje. To je bila izvanredna strategija. Pre svega iz patriotskih razloga sam se i sam odlučio da postanem lobista i borim za interese svoje zemlje – dodao je on.
Vuković je istakao da je lobiranje značajno u procesu pridruživanja Evropskoj uniji jer zvaničnici Unije, kako naglašava, dobro razumeju jezik lobista. Prema njegovim rečima, osim političkog i ekonomskog lobiranja, lobisti vrlo često omogućavaju da do donosioca odluka dođe i glas raznih marginalnih grupa od zaštitnika prirode, LGBT grupa, pa do trudnica i zaštitnika životinja. Zakonodavci u zemljama s demokratskom praksom, kako ističe, često zaziru od donošenja odluka koje ne podržavaju ove grupe. Predsednik Društva lobista Srbije je zaključio i da kod lobiranja “ponekad nije važno nešto uraditi već da konkurencija nešto ne uradi ili da bude usporena”.
Primeri tokom kovida
– Tokom kovida bilo je lobiranja farmaceutskih kuća oko promovisanja vakcina, a posle i ko će do njih prvi da dođe, ali ne samo do njih već i do druge medicinske opreme – kazao je Vuković.
On je dodao da se to dešavalo i na svetskom nivou, a kao primer je naveo i lobiranje u energetskoj industriju i pokušaja “Rio Tinta” da uđe na tržište.
Centri u Briselu i Vašingtonu
Prema Vukovićevim rečima, dva najveća svetska lobistička centra su Vašington i Brisel. U našem okruženju najjači privredni lobi imaju Hrvati, a Republika Srpska je u prvih 10 na FARA listi – država po izdvojenim sumama za američke lobiste.
Porast u telemedicini
Najjači lobiji, kako kaže naš sagovornik, jesu u farmaciji, energetici, ekologiji, građevinarstvu, putarstvu, naoružanju…
– Primećen je porast lobiranja u telemedicini, odnosno lečenju bez fizičkog kontakta putem video-linka. Uvek treba razmisliti kome određena stvar odgovara i kome je u interesu da nešto progura, da li je to IT industrija, ili neka druga oblast – naglasio je Vuković.
