Mnogo puta do sada smo se uverili da u svakom od nas latentno miruje i deo naše ličnosti koja se odnosi na humanost i potrebu da u nevolji pomognemo drugima. Baš kao i da je za aktiviranje tog dela, potrebno samo da stigne reč o nevolji i muci ljudi koje čak i ne poznaju, pa da stupimo u akciju.
Da je to tako govori i slučaj Bogdana Lukovića iz ivanjičkog naselja Crnjevo, koji uprkos teškoj bolesti, brine više nego mnogi zdravi očevi, o svojoj osmogodišnjoj ćerki Kristini. Priča o Bogdanu i Kristini se zavrtela, kako bi rekli novinari, i za svega nekoliko dana na podstanarsku adresu Bogdana Lukovića počela je da pristiže pomoć iz svih krajeva sveta.
Spisak humanih ljudi je nepotpun, jer se iz dana u dan dopunjuje novim imenima i novčanim uplatama.
Našem apelu da pomognu Bogdanu i Kristini, koji žive od 12.000 dinara invalidske penzije, prezaduženi i na ivici egzistencije, do sada su se odazvali: anonimni donator iz Kelna, Vesna Mijajlović iz Pariza, Elvir Savić iz Austrije, Nada StojanovićLazić iz Švajcarske, Stefan Mitrović iz Francuske, Dušan Kostić iz Srbije, ali je novac poslao iz Austrije, Vera Popov iz Velike Britanije, Vesna Radisavljević iz Austrije, Hasan iz Nemačke, koji je Bogdanu poslao poruku da prezime nije bitno i brojni donatori iz Srbije koji su osim novca, koliko je ko mogao, poslali i odeću i obuću za Kristinu.
Nakon desetak dana od prvog kontakta sa Bogdanom Lukovićem, očigledno je da se u njegovom životu mnogo toga promenilo.
– Iskren da budem, bio sam na ivici da potpuno potonem, ali to sam nosio u sebi. Sada je mnogo drugačije i zbog novca koji sam dobio od ljudi koji su shvatili moju muku, ali i zbog brojnih poziva i podrške koju šalju i meni i mojoj Kristini. Ona i ja još nismo stali na “zelenu granu”, ali, prema gruboj evidenciji do sada mi je pristiglo oko 1.700 evra. Još nije dovoljno da se razdužim, ali je mnogo lakše. No, kako da se zahvalim na tolikoj dobroti i koje reči da upotrebim kada je svaka nedovoljna? Hvala svima koji su mi poslali makar i jedan dinar, jednu lepu reč jer ima trenutaka, a takav je ovaj, kada i lepa reč leči kao najbolji i najskuplji lek. Ljudi, hvala vam do nebesa! – reči su Bogdana Lukovića.
Podsećanja radi, priča o Kristini i Bogdanu potekla je od komšija za koje je Bogdan sinonim požrtvovanog oca koji uprkos bolesti, svaki trenutak posvećuje svojoj osmogodišnjoj ćerkici. Ono što Bogdan nerado govori, a komšije to znaju, jeste činjenica da su pritisnuti nemaštinom i da bukvalno gladuju. To se pre svega odnosi na oca Bogdana, koji ponešto pojede, ako nešto ostane, tek onda kada je siguran da je njegova ćerka sita. Bogdan, inače, boluje od mulitple skleroze i po mišljenju lekara odavno bi trebalo da bude u invalidskim kolicima.
– Na sreću, to se nije desilo – sa olakšanjem kaže Bogdan Luković, jer bolest pobeđuje, odnosno usporava prevelikom brigom za svoju ćerkicu kojoj je i otac i majka, od kada ga je supruga napustila.
Podrška komšija u svakom trenutku
Bogdan Luković je pošten čovek i dobar komšija. Sa ćerkicom živi u iznajmljenom stanu za koji plaća kiriju u iznosu od 70 evra. Dugovi za kiriju su se vremenom nagomilali, a uprkos razumevanju vlasnika stana, pritiskaju ga i dugovi za lekove, komunalije…
– O drugim brigama i da ne govorim. Mi, komšije, pomažemo koliko možemo, ali i naše mogućnosti su male, osim da ga hrabrimo i poštujemo i kao čoveka i kao roditelja, jer živi i bori se da na put izvede svoju ćerkicu Kristinu – objašnjava za “Vesti” prvi Bogdanov komšija Miroslav Zlatić.
Kako pomoći?
Plemeniti čitaoci “Vesti” koji mogu i žele da pomognu Bogdanu Lukoviću da reši bar neki od problema koji mu ne daju mira, mogu stupiti sa njim u kontakt na adresu: Ul. Moravička bb, Crnjevo, 32250 Ivanjica ili na broj telefona: 00381 64 28 48 701. Novčanu pomoć iz Srbije mogu uputiti i na njegov žiro-račun otvoren u Poštanskoj štedionici na broj: 200-64458280-17.
