Jer, u subotu je osvanula vest da je Radio-televizija B92 osnovala fond "Mila" za pomoć osakaćenoj keruši i svim budućim žrtvama pomračenih umova na dve noge, koji sebe svrstavaju u ljudski rod.
U zemlji gde se kradu donacije osuđenima na smrt od raka, a hiljade dece gladuju, nije li (malo) otužno i (previše) reklamerski glumiti kako Srbija nema preči problem i veću nevolju od osakaćenih pasa?
Neka me Orke i ostali samozvani (nezvanično, i dosta dobro plaćeni) zaštitnici životinja razapnu, ali – nije pas preči od čoveka.
I gotovo.
Kao mali imao sam psa koga je neoprezni seoski poštar pregazio motorom marke APN. Presreli smo ga s motkama i izbubecali, ubeđeni da je Garo otišao svom psećem bogu na istinu. Ipak, stigla je dobra vest da je stradala "samo" noga, a poštar se, kud će, šta će, zadovoljio iskrenim izvinjenjem kompletne rodbine.
Od ljudi iz beogradskog zdravstva koji već godinama, s promenljivim uspehom, ratuju sa psima lutalicama, odnosno pokušavaju da problem napada na ljude konačno reše, čuo sam strašne stvari: da debelo plaćeni "zaštitnici" tih pasa, da bi opravdali pare koje dobijaju od evropskih asocijacija, uzimaju nesrećne životinje iz kafilerija, navodno ih smeštaju u azile, a u stvari – ponovo ih puštaju na ulicu. I tako pune svoje džepove, glumeći dušebrižnike.
Kao, uostalom, i svi ostali kvazievropejci u Srbiji, koji preskaču pitanje gladnih, jadnih i bolesnih i skaču za gušu svakom ko je protiv gej brakova, legalizacije marihuane, ili, ne daj bože, protiv prava da se po sopstvenoj otadžbini nekažnjeno pljuje.
Takozvano demokratsko javno mnjenje tako naglavačke obrće državne prioritete. Njih u izbegličkim kampovima nema, ali su zato uvek tu kad treba saopštiti da je raseljavanje romskih naselja, svojevrsnih geta koje drže tamnoputi gangsteri, organizatori prostitucije i prosjačenja i trgovci robljem – udar na osnovna ljudska prava.
Keruši Mili je lično gradonačelnik obećao proteze, a ona, sirota, gleda tužnim očima i ne razume ni kakav je to um mogao da je osakati, niti ko su svi ti ljudi koji se muvaju oko nje i kao bajagi skrušeno zveraju u kamere.
Zato, braćo evropejci, potrudite se prvo da ljudi ne žive kao psi. A onda će i psima biti bolje.
