Svakodnevno smo svedoci porodičnih tragedija, koje iz dana u dan pune novinske stupce. Poslednja u nizu uzdrmala je Surdulicu, gde je Dragoljub Ajdić kolima usmrtio Safeta Sinanovića, zatim zaklao njegovu suprugu Eldezu Sinanović i na kraju nožem presudio i sebi. Kako se sumnja, Eldeza je sa Dragoljubom imala aferu, a kada je odlučila to da prekine, njemu je “pao mrak na oči”.
Samo nekoliko nedelja pre toga, i Kragujevac je bio zavijen u crno, kada je Jordan A. usmrtio svoju suprugu Danicu A. sa nekoliko uboda nožem u leđa i vrat. Nakon što je ubio suprugu, sebi je prerezao grkljan i preminuo na licu mesta.
Tragično je bilo prethodnih dana i u Novom Sadu, gde je lekar Zoran Komatović iz lovačke puške usmrtio roditelje Gordanu i Ljubodraga, a kako se navodi u medijima, motiv ovog zločina je sukob koji je izbio između oca i sina zbog prodaje kuće i voćnjaka.
I Leskovac je zavijen u crno otkako je početkom maja Miloš I. usmrtio oca, maćehu i dve sestre.
Čini se da porodični sukobi sve češće eskaliraju i završavaju se tragedijama. Kako tvrde mnogi psiholozi, epidemija korona virusa zatvorila je mnoge u kuće, što je dovelo do pogoršanja narušenih odnosa u mnogim domovima što dovodi do tragičnih krajeva.
Srbija se nalazi u samom vrhu u svetu po stopi ubistava i samoubistava. Ekonomska kriza, nažalost, dovela je do učestalosti porodičnog nasilja. Psiholozi, sociolozi i kriminolozi slažu se da do krvavih obračuna dolazi zbog nemaštine, nezaposlenosti, finansijske nesigurnosti, nerešenog stambenog pitanja. Takođe, psiholozi tvrde da savremeni tempo života koji nameće stalnu potragu za novcem stavlja porodične vrednosti u drugi plan, pri čemu se gube tradicionalne vrednosti.
Psiholog Radmila Vulić Bojović ističe da iza svakog zločina stoji neka vrsta patologije.
– Nijedno ubistvo se ne dešava tek tako, iz čista mira. Do tragedija dolazi zbog dugogodišnjih procesa koji se dešavaju u nekom odnosu i u samom zločincu. Kada imate ljude koji ne umeju da kanališu svoju agresiju, ona eskalira u kritičkim trenucima, i tada, narodski rečeno, “padne klapna” – kaže Radmila Vulić Bojović.
Kako ističe, agresija je sastavni deo ljudske prirode.
– Ne postoji ljudsko biće koje u sebi nema agresivni impuls. On se javlja u najranijem detinjstvu. Ali, razlika između agresivnih i neagresivnih ljudi je u tome kako se od najranijeg detinjstva kanališe takvo ponašanje. Nasilje rađa nasilje. Deca koja odrastaju u atmosferi nasilja često su učesnici upravo ovakvih zločina. Ti ljudi ne umeju da kontrolišu svoje emocije, brzo im pada mrak na oči i ne vide izlaz osim da presude izvoru svoje frustracije i sebi. Njima su okidači mnogobrojni, a kada živite u sredini kakva je Srbija, u kojoj imate mnogo nezaposlenosti, siromaštva i brojnih socijalnih problema, onda ne čudi što broj porodičnih tragedija nije mali – kaže Vulić Bojović.
Kako ističe, ljubomora je takođe deo agresivnih ponašanja, koja se takođe ne kanališu na pravi način od najranijeg detinjstva.
– To onda dovodi upravo do zločina u kojima nasilni suprug presudi supruzi, pa sebi. Ne može da se nosi sa nekim ličnim demonima i jedini izlaz vidi u završetku života sebe i partnerke – zaključuje naša sagovornica.
Ponedeljkom najviše ubistava
Prof. dr Slavica Đukić Dejanović u izjavi za medije istakla je da je proleće period kada se povećava broj onih koji dižu ruku na sebe ili čine monstruozne zločine. Primetno je da se stopa zločina povećava ponedeljkom, a zločini koji su ovih dana šokirali Srbiju potvrđuju takvu teoriju.
Ubio dve žene, pa presudio sebi
Ubrzo nakon što je proglašeno vanredno stanje, Nišlija Radosav N. (62) ubio je svoju vanbračnu suprugu Draganu A. (52) sekirom, nakon čega se obesio. Telo nesrećne žene pronašao je u nedelju njen devetnaestogodišnji sin Adam u suterenu porodične kuće u niškom naselju Beograd Mala umotano u tepih. Nezirović je zločin počinio samo šest meseci nakon izlaska iz zatvora, gde je robijao zbog ubistva prve žene. To je u Srbiji pokrenulo ponovo pitanje svrsishodnosti doživotne robije i polemike o tome da li je rehabilitacija teških zločinaca uopšte moguća.
