Ljubljansko “Delo”: Srbija zemlja puna gradilišta

Tanjug

“Balkanska država koja je puna gradilišta”. Ovim naslovom slovenačko ”Delo” u najkraćem opisuje današnju Srbiju, podsećajući na velike investicije koje se usred korone realizuju u okviru 14 milijardi evra vrednog državnog programa “Srbija 2025” i ističući otvorenost srpske ekonomije i napredak na polju digitalizacije.

U ovonedeljnoj opširnoj analizi dosadašnje i mogućnosti za buduću ekonomsku saradnju, uticajni ljubljanski dnevnik kroz razgovor sa Markom Čadežom, predsednikom srpske privredne komore, zaključuje da će Srbija “i dalje biti atraktivna za kapital iz Slovenije, a da Slovenija iz te zemlje može da očekuje još veća ulaganja”.

U tekstu se naglašava da dve komore zajedno traže načine da se kompanije iz Slovenije i Srbije udružene pojave na trećim tržištima i da u uslovima kada se sajmovi ne održavaju, kada nema mogućnosti poslovnih sastanaka, iskoriste digitalne alate kako bi održale kontakte privrednika i iskoristile buđenje ekonomija iz “korona mrtvila”.

“U vreme korone, svi smo gurnuti pet godina unapred, praktično smo preko noći uradili ono što smo ranije smatrali da će još dugo biti nemoguće. Sećate se rasprava pre korone o digitalnom zdravlju? Daljinska medicinska dijagnostika, prethodno ometana nizom, čak i pravnih izazova, odjednom je postala naša stvarnost“, rekao je Čadež, navodeći da je u Srbiji 30 odsto kompanija tokom zdravstvene krize digitalizovalo prodaju robe i usluga.

“Delo”, predstavljajući Čadeža i kao predsednika zajedničke privredne komore Zapadnog Balkana, ukazuje na efekte regionalne saradnje. Ističe da je “Mali Šengen još živ”, da se niz različitih regionalnih inicijativa, koje uživaju načelnu političku podršku zemalja u regionu, postepeno sprovode i nadograđuju.

Da su dizajnirane tako da pojednostave poslovanje između balkanskih zemalja”, omogućavanjem “lakšeg prelaska granica za putnike i prevoz robe, međusobnim priznavanjem veterinarskih sertifikata i usklađivanjem radnog vremena fitosanitarnih inspekcija na graničnim prelazima”.

„To nisu veliki koraci, ali su veoma važni za pojednostavljenje poslovanja i života ljudi u regionu. Uspeli smo da prolaz robe unutar regiona bude znatno pojednostavljen, negde je to čak lakše nego između zemalja šengenskog prostora“, rekao je Čadež u razgovoru i ocenio da je to pomoglo ublažavanju problema zatvorenih granica zbog koronavirusa.

Ova kriza nam je, po rečima Čadeža, još jednom pokazala koliko je važna regionalna saradnja za naše male ekonomije.

„Sada je to važnije nego ikad i drago mi je da slovenački privrednici otvoreno podržavaju mini šengensku inicijativu koja će obezbediti slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala“, rekao je Čadež u razgovoru za “Delo”.

Uz procenu, da ove godine zbog zdravstvene krize, zajednički cilj, da se međusobna ukupna trgovinska razmena robe i usluga Srbije i Slovenije sa prošlogodišnjih 1,7 milijardi evra, poveća na dve milijarde, neće biti postignut, ljubljanski dnevnik ukazuje na velike mogućnosti privredne saradnje, posebno povećanja međusobnih investicija i konstatuje da je “Srbija otvorena za ulaganja i to očekuje i od drugih”.

“Delo” prenosi Čadežovu ocenu da je velika otvorenost ekonomije prema stranom kapitalu doprinela tehnološkom napretku srpskih kompanija i da one to sada prenose i na kompanije u koje investiraju van Srbije.

“Tako je i Miodrag Kostić svoju banku u Srbiji gradio, između ostalog na iskustvu i najboljoj praksi stranih banaka koje posluju kod nas, preuzimajući i njihovo znanje i tehnologiju koje sada prenosi na poslovanje slovenačkih banaka u vlasništvu MK grupe – Gorenjske banke i od nedavno i „Heta Aset Rezolušn“ objasnio je Čadež.

Slovenci tim investicijama, po njegovim rečima, ne gube ništa, jer i u turizmu i u bankarstvu, kompanijama su za uspešno poslovanje potrebni domaći kadrovi.

“Delo” podacima iz razgovora, ilustrije da sve više srpskih kompanija – prošle godine 4.400 – trguje sa slovenačkim partnerima, da je u Sloveniji registrovano oko 2.000 firmi sa srpskim kapitalom, da se povećava i broj manjih kompanija iz Srbije koje svoju priliku traže na slovenačkom tržištu, gde je srpska roba sve prisutnija i da je “Merkator” za to posebno važan kanal.

„Ukupna vrednost srpskih investicija u Sloveniji dostigla je pola milijarde evra, od čega četvrtinu čine investicije MK Grupe Miodraga Kostića u turizam i bankarstvo“, piše “Delo”.

Kao primere skorijih uspešnih srpskih investicija (uz ulaganja MK grupe “Komtrejda” i Nektara”) Čadež je naveo “Agromarketovo” preuzimanje ljubljanske “Semenarne”, ulaganje niškog “Put Inženjeringa” u proizvodnju montažnih betonskih konstrukcija i kompanije “Sport Vižn” koja je kupila “Tomas Sport”.

Takođe “Arena Sport”, u većinskom vlasništvu Telekoma Srbija, u Sloveniji je pokrenula tri televizijska programa u saradnji sa Telekomom Slovenija, a srpski startap “Strouberi“ pregovara o saradnji sa nekoliko slovenačkih firmi. Kao važno za privrednike i investitore naglasio je da se Air Serbia prva vratila u Ljubljanu, nakon obustave letova.

“Dosadašnje iskustvo srpskih kompanija na slovenačkim tržištu je pozitivno, tako da Čadež predviđa još više ulaganja iz svoje zemlje u domovinu svog dede”, konstatuje „Delo“. Osim u tradicionalnim sektorima saradnje, nove srpske investicije u Sloveniji, Čadež očekuje, i u građevinarstvu i IKT sektoru.

Iz ugla Srbije, digitalizacija i zelena ekonomija, navode se u tekstu, kao oblasti buduće saradnje u kojima Slovenija ima veliko iskustvo, a po Čadežovoj oceni Srbija je posebno privlačna za slovenački kapital na polju visokih tehnologija, zbog vrhunski osposobljenih kadrova i najnižeg poreza na dobit od inovativnih delatnosti koji se kombinacijom sa drugim podsticajima može svesti na nulu. Osim toga, Srbija, podsetio je, privlači slovenačke investitore i izvoznike zbog sporazuma o slobodnoj trgovini koji im omogućavaju bescarinski pristup tržištima sa ukupno 1,4 milijarde stanovnika.

Kako se, između ostalog podseća u tekstu, u Srbiji je registrovano oko 1.200 firmi sa većinskim slovenačkim kapitalom, ukupne investicije iz ove zemlje, sa ulaganjem NLB u kupovinu Komercijalne banke dostići će 1,6 milijardi evra, slovenačke investitori zapošljavaju 25.000 ljudi, na listi su najvećih izvoznika i “uspešno promovišu Srbiju kao povoljno prijateljsko okruženje”.