Ljubivoje Ršumović, dečji pisac i pesnik čija dela recituje skoro svako dete u Srbiji, dobitnik je ovogodišnje nagrade “Odzivi Filipu Višnjiću”, koja se dodeljuje za rodoljubivo pesništvo. Nagradu dodeljuje Zadužbinsko društvo Prvi srpski ustanak iz Orašca “za plemenit, duhovit i igriv lirski iskaz ovovremenog rodoljublja, koje nas uzvišenom jednostavnošću, prijateljskom neposrednošću i satiričnim stihovima uči i opominje šta je domovina i kako se brani i čuva oreol slobode, po čemu je dostojan sledbenik slavnog uzora pesnika bune”.
Ršumović je rođen 3. jula 1938. godine u selu Ljubiš na Zlatiboru. Rano je počeo da piše, a često je isticao da je imao sreću da su mu otac Mihailo i majka Milesa bili pismeni.
– Voleli su da čitaju i kupovali su knjige za sebe, ali i za mene i mlađeg brata Milivoja. Imao sam, takođe, sreću da u Ljubiš, bogu iza leđa, dođe 19-godišnja učiteljica Milica Vođević, u koju sam se zaljubio – pričao je Ršum svojevremeno.
Nikad Ljubivoje nije krio da je za njegovo stvaralaštvo velike zasluge imao i Duško Radović. Prvi Ršumovićev, doduše ne direktni susret sa slavnim pesnikom, dogodio se kada je Ljubivoje, kao dete, poslao pesmicu “Pionirskim novinama”. Za nju je dobio i nagradu.
– Godinama kasnije, kada sam putovao sa Duškom u Novu Varoš, ispričao sam mu da sam kao mali poslao pesmu “Pionirskim novinama”. Nisu je objavili, ali su mi poslali olovku s gumicom i paket s novinama, adresiran na moje ime. Te dve stvari su bile veća nagrada nego da su mi objavili pesmu. Tada sam, zahvaljujući tom ćaskanju, saznao da mi je Duško poslao olovku zato što je redakcija, na njegovu inicijativu, slala neki poklon svakom detetu koje im pošalje pesmu – ispričao je Ljubivoje.
Malo je poznato da ga je majka Milesa zvala – Tesla!
– Čitajući ono što je napisao Tesla, otkrio sam koincidenciju među nama. Ali, ne bih hteo da ispadne da se puvakam, kao: ja i Tesla. Majka me je zvala Tesla, to je tačno. Bio sam bolešljivo dete, imao sam baš neke direktne susrete sa smrću, pa su me pošteđivali poslova. Mog mlađeg brata Milivoja su zvali Crni i često su mu govorili: “Ajde, Crni, ti uradi, pušti Teslu, on ne može bez knjige.” Evo, Milivoje može to da potvrdi, morao je da radi sve najteže poslove – pričao je Ršum.
Za šest decenija stvaralačkog rada, Ršumović je objavio više od 100 knjiga, ima oko 600 televizijskih emisija, na desetine pozorišnih scenarija i više desetina velikih i najvećih književnih nagrada. Autor je nekoliko školskih udžbenika, bio je predsednik Kulturno prosvetne zajednice Srbije, jedan od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine Dositeja Obradovića, jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije. Dobitnik je i dve zapažene međunarodne nagrade – Pulja u Bariju za celokupno stvaralaštvo za decu i nagradu Uneska za “Bukvar dečjih prava” na svetskom konkursu za knjigu koja promoviše mir i toleranciju. Autor je i jedne od najpopularnijih serija za decu “Fazoni i fore” i jedan od retkih naših pisaca, poput Duška Radovića, koga vole da čitaju svi, i odrasli i deca.
Ume Ršum često da citira i reči oca Mihaila, koje mu je uputio uoči odlaska na školovanje u nižu gimnaziju u Čajetinu.
– Rekao mi je: “Moj si, ali ko zna čiji ćeš biti.”
Na sreću mnogobrojnih generacija mališana, Ršum je postao – naš!
