Nakon poslednjeg fudbalskog prvenstva velike Jugoslavije, istina krnjeg, bez klubova iz Slovenije i Hrvatske, Ljubinka Drulovića (53 godine) put je iz Rada s Banjice odveo u leto 1992. u Portugal, u Žil Visente. Tamo, na Pirinejima uz Atlantik, proveo je celu igračku karijeru mimo našeg fudbala. Ostavio je dubok trag i u Portu i u Benfiki, u dva od tri najveća portugalska kluba, evropska velikana.
U zemlju koja mu je, kako ističe, dala sve u životu i koju mnogo voli ostvario se u potpunosti na zelenom tepihu. Prst sudbine je hteo da joj se najpre vrati kao Partizanova uzdanica, u debitantskoj Ligi šampiona crno-belih 2003, kad su se snage odmeravale i s koliko Murinjovim toliko i s njegovim Portom, prvakom Evrope u toj sezoni, a nedavno i u duelu reprezentacija, presudnom za direktan odlazak na SP u Kataru 2022. Kao hronološki najmlađi član stručnog štaba selektora Dragana Stojkovića Piksija, budući da mu se pridružio u susret septembarskim utakmicama u kvalifikacijama, i on se u Lisabonu do neba radovao jednoj od najvećih pobeda našeg fudbala, kojom je izvađena karta za Mundijal.
Utišali smo Luž
Kako je bilo srpskom Portugalcu neposredno uoči utakmice?
– S terena sam bio gost u programu sportskog televizijskog kanala koji je prenosio meč za područje Portugala. Stadion Benfike, najveći u zemlji, skoro da se popunio. Osećala se prava fudbalska atmosfera. Portugalska publika odlično poznaje fudbal, zdušno bodri reprezentaciju, ali nije neprijateljski nastrojena prema protivničkoj. Komentator koji me je intervjuisao kao da je osetio moju želju da iz tih stopa obujem kopačke i zaigram u takvom ambijentu, pa mu je to i bilo jedno od pitanja. Naši igrači su prepoznali da je pravo veče za njihovo dokazivanje u ambijentu koji je domaćinski, ali ne stvara temperamentni pritisak na suparnički tim.
A post festum?
– Posle meča sam dobio mnogo poruka i od ozbiljnih portugalskih novinara, vrsnih fudbalskih poznavalaca, koji su, svi do jednog, zapazili da smo ih nadigrali u svakom segmentu. Verujem da je i opšte mišljenje Portugalaca takvo jer oni pošteno priznaju kad je rival bolji. Sigurno je da smatraju da je njihov tim podbacio, ali igrali su onoliko i onako koliko smo im mi to dozvolili. Zato njihova najveća zvezda Kristijano Ronaldo nije u pravu ako kaže, svaljujući odgovornost na selektora Fernanda Santosa, da su kalkulisali s obzirom na to da im je i bod bio dovoljan za prvo mesto.
Šta je presudilo u našu korist?
– Znali smo da je poenta da im izbijemo iz ruku jedan od njihovih najvećih aduta, a to je da im lopta neprestano bude u nogama. To oni vole, kao uostalom i mi. Kapiten Tadić, koji je jedna od najboljih “desetki” u Evropi, maestralno je obavio posao na sredini terena uz pomoć Milinkovića Savića. Znali smo i da moramo da im osujetimo munjevitu tranziciju u kontranapade preko brzih fudbalera. Igrali smo visoko na njihovoj polovini, nismo im dali da “razviju krila”. Utišati Luž timskom igrom, a samo smo tako i mogli, veliki je podvig s obzirom na to kako su moćan tim. Zato se, kad je domaća publika utihnula, mnogo puta i čulo navijanje naših navijača koji su bili ubedljivo u manjini.
Piksi je s Mitrovićevim golom u 90. minutu, ispostavilo se pobedonosnim (2:1), otišao u svlačionicu?
– Svi smo se u tom ludilu iznenadili kad smo uočili da ga nema, ali je adrenalin bio snažniji od nas dok smo odbrojavali poslednje minute. Sva sreća da dodatno vreme nije dugo trajalo i da nam selektor i nije bio toliko neophodan.
Putokaz prvi meč
Šta očekivati na Svetskom prvenstvu?
– Mundijal će biti specifičan po terminu u kojem se održava (od 21. novembar do 18. decembar 2020). Reprezentativci će doći iz zahuktalih nacionalnih liga, biće u uzlaznoj formi. Zato očekujem vrhunski fudbal. Izazov će biti prilagoditi ih reprezentaciji u samo sedam do deset dana za pripreme. Najvažnije je da budu zdravi. Vrlo je važno da se krene pobedom. To je i moje iskustvo iz juniorske reprezentacije kada je 2013. u Litvaniji postala evropski prvak za svoj uzrast. Zato maksimalno treba da se posvetimo prvom protivniku. Ako krenemo dobro, imaćemo velike šanse da prođemo grupu, a posle ko zna.
Od poslednjih pet mundijala propustili smo samo onaj u Brazilu 2014, ali učesnici evropskog prvenstva nismo dve decenije?
– Gledano po kvalitetu, Srbija ne sme sebi da dozvoli da više ne igra na evropskom šampionatu gde idu po dve-tri reprezentacije iz grupe. Gro naših fudbalera, a ima ih i iz onog tima koji je bio juniorski prvak Evrope kad sam ja bio selektor i omladinski svetski šampion dve godine kasnije, tek ulazi u zrele igračke godine. To je zalog za budućnost da se stvara kontinuitet na velikim takmičenjima. Piksi Stojković im je ulio samopouzdanje, uspostavio kolektivni duh i sad ih je milina gledati kako igraju. Gol više je Piksijeva filozofija!
Bili ste prelazni selektor A tima kratko vreme 2014, kao most između Siniše Mihajlovića i Holanđanina Dika Advokata. Piksija Stojkovića ste upozoravali na moguće “klipove u točkovima”?
– Kad je trebalo izabrati novog selektora, govorilo se o nekoliko kandidata, a ja sam odmah rekao da je Piksi ubedljivo najbolji među njima, poznajući njegov kapacitet i harizmu s kojom se čovek rađa. Takav je vođa bio i u reprezentaciji. Dugo nije bio u Srbiji, a ja sam, pošto sam bio u savezu, znao situaciju i iznutra. Pokušali su i njega da sapletu, ali Piksi je toliko veliki da su se ti pokušaji odbili od njega. Dobro je što je on došao jer je za vrlo kratko vreme neke stvari stavio na svoje mesto u hijerarhiji koja je vrlo važna. Ubeđen sam da će za dobro srpskog fudbala dugo ostati na čelu reprezentacije. Žao mi je, ali nadam se da će se sada i publika okrenuti državnom timu pošto su igrači i selektor to zaslužili. Da imamo kulturu navijanja, kao recimo Irci, koji su podržali reprezentaciju i kad su gubili protiv nas ko zna gde bi nam bio kraj. Čak je i Piksi rekao kad su tako navijali i zaslužili su bod, a dobili su ga našim poklon autogolom. Želimo da se među navijačima vrati atmosfera iz vremena Radomira Antića, kada nas je odveo na Mundijal 2010. u Južnoj Africi.
Vaš žal za uspehom nacionalnog tima još dok ste bili selektor nije presahao?
– Predsedniku FSS Tomislavu Karadžiću sam rekao da reprezentaciju sigurno vodim na Evropsko prvenstvo u Francusku 2016. Opredelili su se za Dika Advokata koji jeste veliko ime, ali u Srbiji nije ništa pokazao. Neki ljudi su bili protiv mene, ali oni nisu gledali boljitak srpskog fudbala, a meni je to uvek ispred ličnog inetesa. Posvećenost sam dokazao i s juniorskom selekcijom. Znajući kako dobar tim imamo, a to smo pokazali i u prijateljskoj utakmici sa Brazilom u osvit Mundijala na njihovom tlu, kad smo spletom okolnosti izgubili samo sa 1:0, garantovao sam odlazak na EP. Sa Ilijom Petkovićem, koji je bio koordinator u savezu, išao sam u Staru Pazovu po dolasku rukovodstva iz Brazila na potpisivanje ugovora, pošto je takav dogovor bio. Onda mi je rečeno da su svi protiv mene. Pitao sam Toleta Karadžića samo: Da li ste i Vi protiv mene… Sve dalje je istorija. Ispostavilo se da smo iz sličnog razloga iz FSS morali da odemo i Muslin i Antić i Paunović i ja – zaključio je gost “Vesti”.
Danilo stavljen zbog Mitrovića
Portugalci su očekivali da će Mitrović sigurno igrati od početka?
– Zato su i stavili Danila. Mislili su da ćemo krenuti s dva napadača, a Danilo da kupi dubinske lopte na njih dvojicu pošto dobro igra glavom. Mitrović je imao samo jedan trening, u subotu u Lisabonu. Prevagnula je njegova velika želja da igra. Nismo hteli da rizikujemo, pa je sačuvan za drugo poluvreme – objašnjava Drulović.
Radonjić i Živković
Marsej je pozajmio Radonjića do kraja sezone Benfiki?
– Radonjiću sam rekao da ima ogromnu šansu da sazri kao igrač, pošto poznajem trenera Benfike Žesuša koji je fanatik za taktiku i što će mu pomoći da se nadgradi. Radonjić, iako voli da napadne brzo po krilu, mora da prihvati i defanzivne zadatke pored linije, što je taktika koja se zahteva kad je tri halfa pozadi. Ako to prihvati, a znam ga još iz mlađih dana koliko je kvalitetan, može da učini dobro i za sebe i za klub i za nas.
Živković je, takođe, bio taktičko iznenađenje u Lisabonu?
– I morali smo da probamo s njim jer smo ostali bez pomoći Lazovića i Đuričića. Živković dobro poznaje Benfikin stadion, dugo je igrao tu, a kakvo nadahnuće može da dobije, videlo se i kada je ključno uticao da njegov novi klub PAOK izbaci Benfiku u kvalifikacijama za Ligu šampiona prošle sezone – ističe Drulović.
Makedonski put isti kao naš
Bili ste selektor Makedonije nekoliko meseci 2015.
– Imao sam ugovor još dve godine, ali sam izabrao da dođem na Partizanovu klupu. Makedonci su se prvi put u istoriji izborili da u Poljskoj 2017. igraju na EP za mlade pod vođstvom Blagoja Milevskog, koji je sada selektor seniorskog tima. Njima se dešava isto što i nama da im je ta generacija stasala. Nije čudo što su pobedili Nemce kao gosti, igrali na EP 2021, a biće i u baražu za Mundijal. I na njihovom primeru se vidi koliko je bitna selekcija. Mi nismo stvorili nijednog igrača za A tim. Jesu tu Pavlović i Vlahović najmlađi, ali oni su se prekalili kroz klubove.
Prijateljstvo sa Santosom
Sa Santosom, selektorom Portugala, sarađivali ste u Portu u sezonama 1998/99. i 1999/2000. U prvoj zajedničkoj je osvojena peta uzastopna titula prvaka.
– Santos je na meti kritika, ali možda i nije pošteno s obzirom na to šta je postigao. Slušao sam njegove izjave posle utakmice gde je priznao da Portugal generalno ima problem u napadu na tri odbrambena protivnička u liniji kao što smo mi igrali. Portugal je još u igri. Siguran sam da će proći. Santos ima kompromis da ako ne ostvari cilj ode sam. Ne treba niko da ga smenjuje. Ovaj poraz će im biti šamar otrežnjenja. Izuzetno ga cenim kao čoveka i trenera. Nisam hteo da ga zovem da mu ne stajem na muku. Poštujem njegov mir.
Kako ste sarađivali u Portu?
– Veoma me cenio kao igrača. Kad se sretnemo, naši razgovori traju satima. On je inženjer, veliki gospodin. Ne bih se žalio da imam upola karijeru kao on. Nije me pustio da sa brazilskim golgeterom Žardelom odem u Galatasaraj 2000. Njegov stav je bio: ako se vrati Slovenac Zlatko Zahović, koji je bio u Olimpijakosu, mogu da odem, u suprotnom ne. Zahović je otišao u Valensiju.
