Na Gradskom groblju u Modriči sahranjeni su Gordana (47) i Stevo (44) Ilić koji su tragično nastradali u svojoj porodičnoj kući u Modriči. Kako je istraga utvrdila, Stevo je hicem iz puške ubio Gordanu, a potom presudio sebi.
U kratkoj poruci, Stevo je zamolio oproštaj od 17-godišnje ćerke Maje koja je u vreme tragedije bila u Nemačkoj.
Sina i snahu ispratili su nepokretna majka Julka i otac Savo i sestra Jeca. Tu su bili i Gordanina majka Savka i sestra Dragica, koje rade u Nemačkoj, brat Goran i sestričina Tamara. Ukopu supružnika prisustvovali su kumovi, dalji i bliži rođaci, brojni prijatelji, kolege iz Bolnice za hroničnu psihijatriju, rukovodstvo opštine Modriča.
– Goco moja, sunce moje ugašeno. Mamina radosti, a sada tugo – odjekivalo je na poslednjem ispraćaju supružnika.
Maja je čas je ljubila majčinu, a čas očevu fotografiju. Ocu je na rastanku darivala fudbalsku loptu. Stevo Ilić je bio fudbaler nekoliko modričkih klubova i kovčeg mu je prekriven sportskom opremom.
– Joj, Stevo moj. Sine mamin. Zar da te ispraćam, a ne ti mene. Zar sam ovo zaslužila, zar je ovo život – kukala je Julka iz invalidskih kolica, a i Gordaninoj majci Savki je pozlilo, pa su priskočili lekari.
Supružnici su ispraćeni u suzama i sa ružama. Ostala je samo tajna zašto se tragedija dogodila. Svi su Stevu i Gordanu poznavali kao divne i čestite ljude, dobre komšije, zdravstvene radnike, velike humaniste.
