Ljubav je bajka koja se sanja otvorenih očiju i za nju ne važe ni granice, ali ni godine. Anđelka Obradović (66) i Bernar Kugler (74) o tome svedoče i drago im je!
– Naše prijateljstvo počinje 2014. Oboje smo radili u policiji Hanovera. Bernar je radio kao programer, a ja u dnevnom Birou. Znali smo se iz viđenja i svako popodne u isto vreme odlazili na stanicu gde je svako čekao svoj autobus: ja na peronu 1, a on 2. Godinu dana nam je trebalo da “progovorimo” i shvatimo da imamo toliko zajedničkih tema – otkriva Anđelka dok razgovaramo u jednom od prestižnih restorana u Velikom Gradištu gde su ona i Bernar proveli vikend.
Stalno negde “skitaju”. Oboje su u penziji, pa svaki slobodan trenutak provode uživajući u prirodnim lepotama Srbije, ali i sveta.
– Iza sebe imamo po jedan brak i kako smo u penziji odlučili smo da uživamo. Bernar se zaljubio u Srbiju i obožava da otkriva nove destinacije, a hvala Bogu imamo ih. Ali dosta putujemo i po svetu, od Kanarskih ostrva do Afrike… – priča rođena Svilajnčanka koja se u Nemačku uputila sa 16 godina.
Željna otadžbine
Tamo je provela gotovo pola veka i jedan od njenih “uslova” Bernaru, kad je otišla u penziju, bio je da im Svilajnac bude “baza” za sva buduća putovanja.
– Željna sam bila otadžbine. Kako i ne bih kad sam 45 godina provela u drugoj zemlji i on je tu moju potrebu shvatio i podržao.
Prvi susret sa Srbijom Bernar će pamtiti do kraja života.
– Zemlju su te 2014. zadesile katastrofalne poplave koje nisu mimoišle ni Svilajnac. Kada smo stigli, imali smo šta da vidimo. Moja kuća je bila gotovo cela pod vodom i kad se taj talas povukao videla sam da je sve uništeno, posebno u podrumu. Cela naša ulica je te godine pretrpela stravičnu štetu. Bujica je nosila i grabila sve pred sobom i hvala Bogu da nije bilo ljudskih žrtava. Sedeli smo na stepeništu, ja mu očajna pričam kako mi je sve uništeno, a on me teši. Sve se može sagraditi ponovo kad ima zdravlja i optimizma. Posle mi je ispričao da se i sam 2002. godine susreo s posledicama istovetne kataklizme koja je zadesila Nemačku. Među prvima se javio i kao dobrovoljac učestvovao u spasavanju ljudi – priča naša sagovornica.
Bernar je svojim očima sada mogao da svedoči o solidarnost Srba i oduševio se na koji način su svi reagovali kako bi pomogli unesrećenima.
Doduše, priznaje Anđelka, nije mu bilo svejedno kad su kretali ka Srbiji.
– Plašio se da Srbi prema Nemcima imaju negativno raspoloženje i zbog Drugog svetskog rata, ali i svega onoga što se događalo devedesetih – otkriva naša sagovornica, a Bernar potvrđuje.
Kao programer na glasu prošao je celu Evropu, ali ga posao nikad nije vodio put Balkana i Srbije.
Želja da poseti zemlju o kojoj mu je sa toliko ljubavi Anđelka pričala, ipak je bila jača od tih strahova.
– Zbog iskrivljene medijske slike o Srbiji nije mi bilo svejedno na koji način će me Srbi dočekati, kakav uopšte imaju odnos prema strancima. Ali Anđelkina porodica i prijatelji su me prihvatili kao da se znamo čitav život, a tu srdačnost sam osetio na svakom koraku. Iznenadio sam se koliko su Srbi zapravo prijatni, koliko su drugačiji od nas Nemaca i prihvataju sve druge narode otvorenog srca – priča Bernar.
Srbija napreduje
Na stereotipno pitanje u šta se, sem izabranice svog srca Anđelke, još zaljubio u Srbiji, Kugler ističe neposrednost i gostoprimstvo.
– Najvrednije što Srbija ima jesu ljudi i to da kod vas ništa nije komplikovano. Mi, Nemci, vaspitavani smo na principu: “Ovo ne možeš, ovo ne možeš, ovo ne možeš…”, a Srbi ne robuju sitnicama i ograničenjima – priča naš sagovornik, koji će ove godine zatražiti i srpska dokumenta.
To čini i zato što je, kaže, oduševljen napretkom Srbije.
I Anđelka ne skriva oduševljenje načinom na koji se njena otadžbina razvija.
– Primećujem divne promene. Posebno u odnosu na pre 20, 30 godina. Razlika je ogromna i tu treba čestitati Vučiću. I Bernar i ja smo bili oduševljeni da je u vreme korone Srbija bila među prvima u svetu koja je obezbedila vakcine za svoje građane, a pritom je omogućila i građanima drugih država da se vakcinišu. Takođe, ne prođe nekoliko meseci, a država pomogne svoje građane, od penzionera do mladih. Retke su zemlje u svetu koje se mogu time pohvaliti – ističe Anđelka.
Bernar dodaje da je oduševljen i tempom izgradnje infrastrukture u Srbiji.
– Auto-putevi su odlični i njima se brzo stiže na sve destinacije. Odnedavno Srbija ima i brzu prugu koja spaja Beograd i Novi Sad – kaže Nemac koji se zaljubio u Srbiju.
Disciplina
Na naše pitanje ima li nešto šta bi Srbi trebalo da promene, tek na naše insistiranje daje “diplomatski odgovor”.
– Talentovan ste narod i maštovit, ali kad nešto počnete da radite nemate dovoljno strpljenja da to i završite kako treba – kratko će Nemac.
Anđelka je mnogo direktnija.
– Nemci su me naučili disciplini i pedantnosti i to pokušavam da prenesem i na svoje okruženje, ali ide teško. Stalno morate da opominjete ljude da kad nešto rade onda se tome posvete do kraja. Nikako da se ratosiljamo te naše boljke – uzdiše Anđelka.
Već pola Srbin
Bernar Kugler kaže da sebe već doživljava kao “polu Srbina”.
– Puno sam putovao, imao prilike da upoznam veliki broj zemalja i njihovih kultura. Srbija se ne razlikuje mnogo od većine evropskih zemalja, a ono što vas izdvaja jeste “srpska duša” koju sam polako počeo da razumem. Jedan deo moje duše se već oseća Srbinom – kaže Bernar Kugler.
