– Hvala bogu da je ta priča završena. Nismo jedno za drugo i nikako ne možemo da nađemo zajednički jezik. Dijana nije mogla da me prati ni u poslu, ni u ljubavi. Hladna žena, tvrdoglava, teška. Došli smo do toga da jedno drugom više nismo imali šta da kažemo. Eto, u povratku iz Australije, 24 sata smo proveli u avionu i sedeli jedno kraj drugog. Nismo jedno drugom rekli ni: "Pomeri se" za to vreme. Sve vreme smo ćutali. Apsolutna negativa sa obe stane.
U čemu se niste slagali?
– Ni u čemu. Ja sam veseo čovek, energičan, preduzimljiv, druželjubiv. A ona je potpuno negativna osoba, mračna, smrknuta. Ujutru ustaje namrgođena, nema šanse ni dobro jutro da kaže, a kamoli da se osmehne ili kaže nešto lepo. Na svakom koraku pokazuje tu svoju negativnost. U Australiji, ljudi nas izvedu na večeru. A ona cele večeri ćuti i kucka poruke na Fejsu. Za mene su to nekultura i nepoštovanje. Pokušao sam da joj objasnim, ali ne vredi. Ja takve osobe ne mogu da smislim.
Zar je trebalo da odete čak u Australiju pa da shvatite da vaša veza nema budućnost?
– Iako imam mnogo iskustva sa ženama, u ovom slučaju sam omanuo. Pružio sam joj maksimalnu pažnju, ljubav, podršku, sve što sam mogao. Obećao sam joj da ću je voditi u Australiju i to sam ispunio. To zadovoljstvo me je koštalo 9.000 dolara. Avionska karta, honorar. Prevario sam se jer sa njene strane emocije prema meni su bile – nula! To je žena koja uopšte nema emocija, ni za muziku, ni za ljubav, ni za šta. To za mene nije nikakva žena.
Posle svega, zaključujete li da je samo htela da vas iskoristi? Ili možda vi nju?
– Zašto i kako bih ja nju iskorišćavao? Ili bilo koga drugog? A što se nje tiče, nisam pametan. Činjenica je da sam joj mnogo pomogao. Ali, džaba kad ona nema snage da me prati, nije dovoljno veliki kapacitet. Omogućio sam joj da uđe na estradu na velika vrata, obezbedio joj fantastičnu reklamu. Međutim, nije ona za ovaj posao. Njoj je suđeno da bude u šanku, da pere čaše. Ili možda da nosi gajbe u nekom marketu. Da nije bilo mene, za nju ne bi znali ni ljudi u njenoj mesnoj zajednici, u Rakovici, gde živi.
Razočarani ste?
– Nisam čak ni razočaran. O njoj nemam ništa ružno da kažem. Ona je dobra žena, ali za nekog drugog. Za mene definitivno nije. Nema veze, završena priča, jedno iskustvo više. I kad čovek misli da zna sve o ženama, nađe se neka koja ga nečim iznenadi, a da čovek nije ni sanjao da će mu se to desiti. Eto, greškom sam naleteo, šta ću.
Odustajete li od žena koje su od vas mlađe dve-tri decenije?
– Izgleda da stvarno nemam sreće sa ženama koje se bliže četrdesetim! Vraćam se ja lepo u svoje staro jato, da se više ne nerviram sa ženama koje ne mogu da me prate. U Australiji mi je bilo dovoljno teško što nisam bio sa svojim narodom onde gde mu je teško. Srce mi se cepalo dok sam gledao šta se dešava u Obrenovcu. Na pikniku u Brizbejnu prikupljeno je dosta novca u humanitarne svrhe.
