Da izreka “ljubav ruši sve predrasude i sve granice” nije samo fraza, potvrđuje i primer Ivane Elize Paunović i Danijela Stevanovića koji su se nedavno venčali u San Đermanu, mestašcu nedaleko od Vićence.
Danijel je zbog izabranice svoga srca napustio rodni Petrovac na Mlavi i došao u Italiju. Ivana, koja je rođena u Italiji, i on su se venčali u prisustvu kumova, bračnog para Nataše i Dragana Lekića i najuže rodbine i uz pomoć prevodioca jer mladoženja još ne govori italijanski, s obzirom na to da je nedavno došao u San Đermano. Posle venčanja mladenci su blistali od sreće.
– San svake devojke je da postane supruga osobi koju voli, a kasnije i majka. Danas mi se jedan deo sna ispunio, a uskoro očekujem i da postanem majka. Van sebe sam od ushićenja i nemam drugi izraz za moju sreću. Moju drugu polovinu našla sam u Srbiji, gde sam boravila skoro godinu dana. Koreni su me zvali i podarili Danijela – ne krije zadovoljstvo Ivana koja je prema italijanskom zakonu zadržala svoje prezime i dodala suprugovo.
I mladoženja je u naletu nadahnuća za “Vesti” izlio iz duše svoju ličnu sreću:
– Svaki dan donosi sobom novo otkriće, a svaki korak koji napravim je obavijen toplinom zajedništva i podrške. Upravo na ovaj način opisao bih svoj dolazak u zemlju u koju “svi putevi vode”, a gde se svaka nova ulica pretvara u priču o ljubavi. Sve je bilo novo i nepoznato, ulice prepune istorije, miris kafe koji se širi iz malih kafića i živahna atmosfera koja nikada ne prestaje. Prilagođavanje na novu sredinu nije lako. Međutim, naučen sam da dom nije tamo gde ti jesi, već s kim si. A moj dom je ovde, u zagrljaju žene koju volim. Venčao sam se sa osobom koju volim iznad svega, i sada, dok čekamo dolazak našeg “malog čuda”, osećam se ispunjenim i srećnim.
Marta Preto Martini, zamenica gradonačelnika San Đermana, takođe je bila ushićena jer je prvi put venčala dvoje državljana Srbije, pošto Ivana pored italijanskog ima i srpsko državljanstvo.
Niste stranci
Marti Preto Martini je posebno očaravajuće bilo dvojezično venčanje.
– Lepo je videti strane državljane i čuti njihov jezik. Srbi su ovde veoma cenjeni i odlično prihvaćeni od lokalnog stanovništva, oni su naši dragi i uvaženi sugrađani. Imam samo reči hvale za srpski narod. Mladencima želim sreću i dobar život ovde, u našem malom mestu, da se nikada ne osećaju strancima, jer oni to za nas nisu. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da ih ja lično venčam.
Mala ceremonija
– Odlučili smo se za malu ceremoniju, intimno venčanje koje smo delili sa samo nekoliko bliskih ljudi. Ivana i ja znamo da smo započeli novo poglavlje. U suštini, shvatili smo da veličina venčanja nije važna koliko ljubav koju delimo, jer je ona najvažnija i najmoćnija sila koja nas povezuje i čini srećnima – kaže Danijel i dodaje da za njega promena zemlje, kulture i jezika predstavlja ne samo fizički prelazak sa jednog mesta na drugo, već i duboku emocionalnu i mentalnu transformaciju i upoznavanje novih ljudi, običaja i jezika.
