Više volite crnu kafu? Onda verovatno volite i crnu čokoladu, prema novom istraživanju koje identifikuje genetsku osnovu za te sklonosti.
To gensko obeležje može vas voditi ka dobrom zdravlju, prema mišljenju naučnice Merilin Kornelis, profesorke preventivne medicine na „Northwestern University“, prenosi CNN.
Studije su pokazale da umerene količine crne kafe, između tri i pet šoljica dnevno, smanjuju rizik od određenih bolesti, uključujući Parkinsonovu bolest, bolesti srca, dijabetes tipa 2 i nekoliko vrsta karcinoma.
Ali te prednosti će verovatno biti izraženije ako kafa ne sadrži mleko, šećer i druge arome koje dodajemo, a koje goje.
“Znamo da postoji sve više dokaza koji upućuju na povoljan uticaj konzumiranja kafe na zdravlje. Ali čitajući između redova, svako ko savetuje nekoga da konzumira kafu obično bi trebalo da savetuje da konzumira crnu kafu zbog razlike između konzumiranja crne kafe i kafe sa mlekom i šećerom”, rekla je Kornelis.
“Jedna je prirodna, bez kalorija. Druga može da doda stotine kalorija, a uticaj na zdravlje mogao bi da bude sasvim različit”, dodala je.
U prethodnim istraživanjima, Kornelis i njen tim otkrili su da geni mogu da budu razlog zašto neki ljudi uživaju u brojnim šoljicama kafe dnevno, dok drugi ne.
“Ljudi sa određenim genom brže metabolizuju kofein, tako da stimulativni efekti brže nestaju i onda moraju da piju više kafe”, rekla je i dodala:
“To bi moglo da objasni zašto se čini da nekima ne smeta veća količina kafe u odnosu na nekoga ko bi mogao da dobije drhtavicu ili postane veoma teskoban nakon manje količine kafe”.
U novoj studiji objavljenoj u časopisu “Nature Scientific Reports”, Kornelis je detaljnije analizirala vrste kafopija, odvajajući ljubitelje crne kafe od ljubitelja kafe sa mlekom, šećerom i drugim dodacima.
“Otkrili smo da oni koji piju kafu, a imaju genetsku varijantu povezanu sa bržim metabolizmom kofeina preferiraju gorku, crnu kafu”, rekla je Kornelis.
“Takođe smo pronašli istu genetsku varijantu kod ljudi koji više vole čist čaj od zaslađenog i gorku, crnu čokoladu, od mlečne čokolade”.
Kornelis i njen tim ne misle da sklonost ima ikakve veze sa ukusom obične crne kafe ili čaja.
Umesto toga, rekla je, ljudi s ovim genom preferiraju crnu kafu i čaj jer gorak ukus povezuju sa povećanjem mentalne budnosti zbog kofeina.
“Naše tumačenje je da ti ljudi izjednačavaju prirodnu gorčinu kofeina sa psihostimulacijskim efektom”, rekla je Kornelis i dodala:
“Nauče da povezuju gorčinu sa kofeinom i efektom koji osećaju. To je naučeno”.
Isto važi i za veću sklonost ka crnoj čokoladi u odnosu na mlečnu čokoladu, dodala je.
“Kad pomisle na kofein, pomisle na gorak ukus, pa uživaju i u crnoj čokoladi”, rekla je Kornelis. “Moguće je da su ti ljudi samo vrlo podložni efektu kofeina, a takođe imaju to naučeno ponašanje povezano sa drugom gorkom hranom.”
Tamna čokolada sadrži nešto kofeina, ali mnogo više jedinjenja zvanog teobromin, poznatog stimulansa nervnog sistema povezanog sa kofeinom. Ali, više nije bolje kada je u pitanju teobromin, pokazuju studije, veće doze mogu da povećaju broj otkucaja srca i pokvare raspoloženje.
Crna čokolada je takođe puna kalorija, pa je ograničenje konzumiranja dobro za liniju.
Ipak, studije pokazuju da čak i mali zalogaj crne čokolade dnevno može da doprinese zdravlju srca i smanji rizik od dijabetesa.
To je verovatno zato što kakao sadrži mnogo flavanola, epikatehina i katehina, antioksidativnih jedinjenja za koje se zna da poboljšaju protok krvi. Ostale namirnice koje sadrže flavanole uključuju zeleni, oolong i crni čaj, crno vino, kelj, luk, bobice, agrume i soju.
