Da je sudbina namaštovitiji režiser života pokazuje i priča o ljubavi Srbina Cvjetka Jefimića Cveleta i Brazilke Ane Karoline Natali Šagas Pinjero. Cvele, poreklom iz Krepšića u Republici Srpskoj, a rođen u Manhajmu, izabranicu svog srca je upoznao na drugom kontinentu.
Cvjetko, čiji je otac Nikola u Nemačku došao još 1969, a majka 1978. godine, diplomirani je inženjer. Od 2003. do 2013. radio je u Štutgartu, a potom se vratio u rodni grad gde radi u Dajmler Bencu kao konsultant za poboljšanje u procesu proizvodnje. Njegov posao zahteva česta putovanja.
Najčešće je išao u Brazil. Prvi put se u zemlju kafe i karnevala uputio 2005, a zatim 2010. i 2016, da bi godinu dana kasnije upoznao devoku svog života.
– Bio je to oktobar 2017. godine. Sa kolegom sa kojim sam bio na ovom putovanju otišao sam u diskoteku. Dok sam pio piće za šankom primetio sam njen osmeh. Ponudio sam je pićem i tako smo se upoznali. Plesali smo i pričali do zore, a onda sam ispratio Anu do zgrade gde je stanovala. Razmenili smo brojeve telefona i na klupi pored zgrade ostali još neko vreme razgovarajući. Prvi sastanak prošao je bez poljupca. U narednih pet nedelja koliko sam ostao službeno u Sao Paolu videli smo se još dva-tri puta.
Snažne emocije
Ana Karolina je lekar. Radila je kao doktor opšte prakse u Sao Paolu, a rođena je u Kaldkas Novasu, mestu od 50.000 stanovnika, udaljenom četiri sata vožnje od Brazilije, glavnog grada Brazila.
Uprkos daljini, emocije nisu izgubile jačinu. Dopisivanje i razgovori su ih još više zbližili. Već sledeće godine Ana je odlučila da dođe na odmor u Evropu. Cvele joj je predložio Srbiju, odnosno Beograd. Stigla je u srpsku prestonicu u avgustu. Na aerodromu je dočekao Cvele. Bio je to prvi evropski grad koji je posetila i zavolela ga je na prvi pogled. Iz Beograda su na nekoliko dana otišli u Atinu i ponovo se vratili u Srbiju. Naravno, Ana je želela da vidi i i rodni kraj Cveletovih roditelja.
– Posetili smo moje selo Krepšić kod Lončara gde je Ana uživala u seoskoj idili. Upoznala je mog oca koji je u tom trenutku bio u otadžbini. S njim smo pekli rakiju, pekli kukuruz na žaru i šetali. Odatle smo automobilom otišli u Manhajmu, grad gde sam rođen i gde živim i radim. Ana je bila oduševljena ovim nemačkim gradom. Skoknuli smo i do Pariza, a zatim je Ana nakon dvadeset dana boravka u Evropi sa frankfurtskog aerodroma odletela u vreli Brazil.
Cvjetko nije mogao da izdrži razdvojenost od Ane, pa se već u oktobru privatno uputio ka Latinskoj Americi.
– Naša ljubav je uzimala maha. Ana me je uskoro opet iznenadila dolaskom u Nemačku na moj rođendan, 8. novembra. Novu 2019. godinu dočekali smo zajedno u Brazilu, u Kaldas Novasu, kod njenog dede i babe. Nikada neću zaboraviti to slavlje. Shvatio sam da svi moji putevi vode ka Ani. Nakon što sam se početkom januara vratio iz Brazila, već u februaru me službeni put ovoga puta na šest meseci ponovo vodio prema Sao Paolu i mojoj dragoj. Tada je, nažalost, Ani umro deda koji ju je odgajio, pa sam bio na sahrani trudeći se da joj olakšam tugu. Do kraja juna ostao sam u Sao Paolu, a potom se vratio u Nemačku – priča naš sagovornica.
Proslava Nikoljdana
Igrom slučaja, radne obaveze su Cveleta upućivale ka Brazilu. U Sao Paolu se obreo 12. oktobra. Radio je i bio blizu Ane. Tada ga je zatekla tragična vest da mu je otac stradao. Bilo je to 31. oktobra. Kaže da je to bio najteži trenutak u njegovom životu. Vratio se kući prvim avionom. Naravno, Ana je krenula sa njim. Bila je neprekidno pored njega, tešila ga i bila mu najsnažniji oslonac u tom trenutku.
Svima je bilo jasno da će njih dvoje uploviti u bračne vode. Zaprosio je Anu 20. novembra:
– Bila je iznenađena i veoma srećna. I meni je srce tuklo u grudima. Znao sam da smo rođeni jedno za drugo.
Ana je ostala u Nemačkoj i proslavila s Jefimićima Svetog Nikolu. Pomagala je Cvjetkovoj majci da pripreme slavski ručak. Krajem godine se vratila kući. Planirali su venčanje u maju 2020, ali je sve otkazano zbog korone.
– Deset meseci nismo bili zajedno, ali samo se skoro svakodnevno čuli i gledali preko video linka. Ljubav na daljinu nas je još više spajala – priča Cvjetko.
Zbog pandemije su odlučili da se venčaju u krugu najbližih uz poštovanje svih mera zaštite. Svečani čin je obavljen 25. septembra 2020. Medeni mesec trajao je kratko jer je Ana zbog radnih obaveza morala da se vrati u Brazil. Već u februaru se vratila u Manhajm. Uživaju u svakom danu, a ove godine su ceo godišnji odmor proveli u Krepšiću. Ana uči srpski i nemački jezik. Uspela je da položi i vozački ispit. Prevela je diplome iz Brazila jer namerava da se i u Manhajmu bavi lekarskim pozivom.
Venčanje u najužem krugu
– U Gradskoj kući u Manhajmu bili smo prisutni samo Ana i ja, kumovi Zorana i Darko Kragulj, moja majka Ana, Anina majka Imara i baba Genza, fotograf i kamerman. Od sada smo ja i moja Ana i zvanično, a u budućnosti Ana će poneti i moje prezime i zvaće se Ana Karolina Natali Šogas Jefimić.
Nakon venčanja sačekali su ih prijatelji i čestitali im.
– Kiša je padala kao iz kabla, pa je kum uleteo u jednu prodavnicu i kupio kišobrane za sve.
Svečano ukrašeni fijat 500 sa prikolicom poslužio je kao bar da se nazdravi s mladencima. Mladenci su otišli na slikanje, a potom na porodični ručak u restoranu na televizijskom tornju Manhajm. Prvu bračnu noć su proveli u dvorcu Edeshajma u Pfalcu.
Dukati za snajku
– Anu je posebno zavoleo moj otac koji je kupio za svoju snajku dva dukata, koje je moja majka našla u torbici i dala ih mojoj verenici – priča Cvele, tužan što njegov tata nije dočekao venčanje.
