Bivša zadrugarka Ljuba Pantović tokom prethodnih dana suočila se sa velikim bolom kada je preminuo njen otac za koga je bila izuzetno vezana.
Skrhana bolom Ljuba se oglasila na društvenoj mreži Fejsbuk i emotivnom porukom oprostila se od voljenog oca.
– Juče je moj Taja otišao… i neće se vratiti. Otišao je deo mog srca, moja najveća podrška i uz pokojnu baku (njegovu mamu) najvažnija osoba u mom životu. Znala sam mu sve navike, i kao dete uvek čekala da moj Taja dođe kući. Uvek je, koliko god bio umoran od nekoliko poslova koje je radio, svojim povratkom donosio osmeh i sreću u kuću. Moj Taja je bio svemoguć, on je mene naučio da kuvam, da pravim torte, da mu pomažem dok pravi stolariju, da se takmičim u matematici, da pišem pesme… Posle njegove priče o pesmama, ja sam moju o bubamari napisala i pobedila na takmičenju. To je bila moja prva pobeda u životu… Zahvaljujući onome što me Taja učio. Zahvaljujući njemu i slikama koje je lično slikao, imam fotografije koje će me uvek vraćati u prošlost, da mogu da vidim iznova koliko smo se voleli… Moj Taja me uvek beskrajno voleo, i uvek sam bila njegovo Ljupče i Ljubiška. Kad su svi sklanjali od mene, neki me se i stideli… moj Taja je uzdignute glave hodao uz mene, držeći me pod ruku… Moj Taja je mene branio i kad sam bila mala i kad sam odrasla. Hrabro je skočio ispred čoveka od dva metra, uhvatio ga za vrat i rekao mu da će dati i život i slobodu za svoju ćerku! Moj Taja je bio neustrašiv, hrabar, pametan, sposoban… čovek satkan od ljubavi i razumevanja! On je bio prvak u streljaštvu, mačevalac, elektroinženjer, član Mense (ljudi sa natprosečnom inteligencijom), karikaturista, nagrađivani animator crtanih filmova, član udružanja novinara, tehničko vođstvo pariske televizije, zatim bečke televizije i na kraju RTS-a, autor samostalnih izložbi i slikar… Moj Taja je bio i zauvek će ostati moj ponos! Ono u šta želim da verujem i čemu se nadam, jeste to da ćemo se opet negde sresti – napisala je Ljuba pokraj fotografija na kojima pozira u društvu tate.
