Sumnjičavi Ljuba priznaje da su njihovi odnosi bili komplikovani, da su prošli kroz različite faze, a bilo je perioda i kada nisu razgovarali. Međutim, sada su svi nesporazumi iza njih, pa je Ljuba rešio da pomogne sinu.
– Konačno su stvari legle na svoje mesto i nas dvojica imamo komunikaciju kakvu treba da imaju otac i sin.
Bilo je stvari koje sam zamerao Dejanu i preko kojih mi je bilo teško da pređem. Ali, on se promenio, konačno počeo da me sluša i sada je sve u redu – kaže Aličić.
A, da li ste se vi promenili?
– Priznajem, i ja sam neke stvari promenio. Kada je Dejan poželeo da zakroči na estradu, učinio sam sve da ga od toga odgovorim, objašnjavajući mu koliko je gorak pevački hleb. Ali, shvatio sam da moja ubeđivanja ne pomažu, pa nisam imao kud osim da ga podržim. Kada već ne mogu da ga odgovorim, bar da mu pomognem da postane dobar i kvalitetan pevač.
Tata kao dobar učiteljKako vidite Dejanovu pevačku budućnost? – Ona zavisi isključivo od njega. Ima moje gene, talenat i sve preduslove da uspe i daleko dogura. Ima dobrog učitelja, to jest mene, samo treba da bude vredan i da ga posluži sreća – smatra Ljuba. Da li mu i kakve savete dajete? – On je, možda, preterano povučen za ovaj posao. Dobar je, skroman, ali nema "dugačak jezik" na mene. Stalno mu objašnjavam da treba da bude otvoreniji, komunikativniji, da pita ono što ne zna, da "krade" fore i fazone. |
Na čiju inicijativu ste Dejan i vi snimili duet?
– Obojica smo bili za to, pesma nam se dopala, pripremao sam album i sve se poklopilo. Naš duet naći će se na mom novom albumu koji sam završio, samo
još da vidim za koga ću da ga objavim.
Ko je koga slušao dok ste zajedno radili pesmu?
– Dejan je, naravno, slušao mene. Rekoh vam da se popravio. Neću valjda ja njega da slušam kada je on snimio tri albuma, a ja sam na estradi decenijama!
Zašto ste sinu toliko zamerali što vas ne sluša kada ni vi niste poslušali svog oca?
– Tačno je to, da sam slušao oca možda bih danas ulice čistio! On se žestoko protivio da se bavim ovim poslom, ali sam na kraju doživeo da mi kaže ono što nisam mogao ni da sanjao – da je dobro što ga nisam poslušao!
Sa mojim sinom je druga priča, za sve što sam mu zamerao postojao je debeo razlog. Neću da o tome pričam za novine, ali konačno sam zadovoljan s njim i ne želim to da kvarim sećanjem na ružne stvari.
Da li vam se čini da na estradi ima previše sinova i ćerki pevača?
– Činjenica je da se "guraju" oni koji znaju i oni koji ne znaju da pevaju. Džaba je forsirati one koji nisu za to. Ništa ne bi vredelo mom sinu što mu je tata Ljuba Aličić ako ne ume da peva. Na sreću, pevački talenat je nasledio na mene, pa za njega nema zime.
Da li ostajete oštar kritičar onih koji su "zalutali" na estradu?
– Ja sam uvek iskren, realan i ne plašim se kako će odjeknuti ono što kažem. Bez obzira na višedecenijsko estradno iskustvo, mnogo toga ni danas ne mogu da shvatim. Uopšte mi nije jasno zašto neki ljudi snimaju albume po svaku cenu, makar im služili samo da ih stave pod jastuke.
