Litvanija: Kalinjingrad će postati ranjiv posle stupanja Švedske i Finske u NATO

commons.wikimedia

Ministar odbrane Litvanije Arvidas Anušauskas izjavio je da će Kalinjingradska oblast Rusije postati ranjiva u slučaju da Švedska i Finska stupe u NATO.

– Ako krajem godine Finska i Švedska budu postale članice NATO, onda će već Suvalski koridor moći da se smatra uskim mestom zemalja NATO, a Kalinjingradska oblast ranjivim delom Rusije. To jest, situacija će biti iz korena promenjena. I ja mislim da je to važna poruka za Rusiju – rekao je Anušauskas.

Finska i Švedska su nakon početka sukoba u Ukrajini 18. maja predale generalnom sekretaru NATO prijave za stupanje u tu alijansu. Zahtevi dveju zemalja za prijem u vojni blok su sada u procesu ratifikacije. Zahtev Švedske i Finske za prijem u NATO još nisu ratifikovale Španija, Grčka, Portugalija, Slovačka, Turska, Češka i Mađarska.

Poljski državni zvaničnici su u više navrata izjavljivali da je najosetljiviji pravac, s vojne tačke gledišta, hipotetički “Suvalski koridor” – deo teritorije u oblasti grada Suvalke na severoistoku Poljske, koji se nalazi između Belorusije i Kalinjingradske oblasti Rusije. Dužina tog koridora je oko sto kilometara.

Moskva upozorava na to da je NATO usmeren na konfrontaciju. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ocenio da širenje NATO neće pojačati bezbednost Evrope i da ta alijansa ima agresivan karakter. On je, međutim, rekao da eventualno stupanje Švedske i Finske u NATO ne vidi kao egzistencijalnu pretnju za Rusiju.

Ministarstvo inostranih poslova Rusije je saopštilo da Moskva ostaje otvorena za dijalog sa NATO, ali na ravnopravnoj osnovi, pri čemu je Zapad dužan da odustane od politike militarizacije evropskog kontinenta.