Litvanija, članica EU od 2004. godine, poslednja je baltička zemlja koja je nacionalnu valutu zamenila evropskom – Estonija je to uradila 2011, a Letonija 2014. godine. Do sredine januara u opticaju će biti i evro i litvanski litas, a posle toga samo evropski novčići i banknote.
Premijer Litvanije Algirdas Butkevicius veruje da će uvođenje evra doprineti ekonomskom razvoju zemlje i blagostanju građana.
U EU je u julu 2014. odlučeno da se litvanska valuta menja po kursu od 3,4528 litasa za evro, što je kurs fiksiran u Mehanizamu deviznog kursa (ERM) EU, takozvanoj čekaonici u kojoj zemlje provedu dve godine pre prelaska na evro sa ciljem da se potvrdi stabilnost deviznog kursa.
Od Nove godine i predsedavanje EU
Letonija 1. januara preuzima predsedavanje EU i u narednih šest meseci prioriteti će joj biti konkurentnost i privredni rast, korišćenje digitalnih potencijala za razvoj EU i jačanje uloge Unije u svetu. Predsedavanje EU Letonija preuzima od Italije, a predaće ga 1. jula Luksemburgu.
Umesto litasa, za tromilionsku populaciji Litvanije spremno je 370 miliona novčića evra s nacionalnim simbolom – vitezom Vitisom na konju, i 132 miliona banknota evra.
Tek nešto više od polovine (53 odsto) Litvanaca obuhvaćenih istraživanjem Banke Litvanije iz sredine novembra misli pozitivno o usvajanju evra, dok je 39 odsto skeptično po tom pitanju.
Oni koji imaju pozitivan stav o prelasku na evro kao razloge za optmizam navode uklanjanje troškova zamene valuta, dalje približavanje Evropi, stabilnost i ekonomski rast. Oni koji su sumnjičavi prema evru strahuju od rasta cena ili ne žele da ostanu bez nacionalne valute ili ih brine da li će se snaći kod promene valute.
Za Litvance pristupanje zoni evra predstavlja i dodatno jačanje veza sa Zapadom u vreme napetosti u odnosima s Rusijom.
"Moram priznati da je i bezbednost među razlozima za podršku evru", rekao je litvanski ministar finansija Rimantas Šadžius.
On je istakao da cene ne bi trebalo da skoče više od 0,2 ili 0,3 odsto. Litvanski litas je od 2002. vezan za evro.
Litvanska privreda se posle bolnih mera štednje povratila i rast u proteklih nekoliko godina iznosi u proseku tri odsto. Udeo deficita u BDP-u je pao na 2,1 odsto u 2013, dok je državni dug krajem 2013. iznosio 39,4 odsto BDP-a, znatno ispod granice predviđenih kriterijumima iz Mastrihta do tri odsto za deficit i 60 odsto za javni dug.
