U svakom gradu i selu u Srbiji ovih dana održavaju se litije čija je suština, po verovanju, u tome da se vernici okupljaju na nekom od prepoznatljivih seoskih mesta, raskrsnica, crkvišta ili seoskog zapisa i mole se Bogu da ih sačuva od grada, da im podari zdravlje, da im zaštiti stoku od svih boleština i za napredak sela u svakom smislu.
Međutim, prema narodnoj izreci Sto sela, sto adeta, litije se ne obavljaju svuda na isti način, a primer za to jeste dragačevsko selo Kotraža u kome se ovaj obred obavlja u udaljenoj bukovoj šumi, na mestu do koga se može doći jedino traktorima.
Po tradiciji dugoj više od jednog veka, na ovom mestu se na Trojice litija, moli, ali i uživa u mnogim ovozemaljskim zadovoljstvima. Odgovor na zagonetku zbog čega se je u Kotraži litija drugačija nego u drugim selima i zašto se održava baš usred bukove šume zna meštanin Dušan Janković.
– Prema legendi koja živi u narodu baš na ovom mestu, baš u ovoj bukovoj šumi pričestio se car Dušan kada je krenuo na jedan od svojih ratnih pohoda. To mesto je obeleženo krstom i tu se okupljamo i tu litijamo. Da li je to samo mit, ili ima istine u tom verovanju, to ne znamo, ali ako su naši preci izabrali ovo mesto za litijanje, onda je na nama da prenosimo dalje i predanje i litijanje – kaže za “Vesti” Dušan Janković.
Litije u bukovoj šumi u Kotraži imaju tri dela – prvi, koji obavi sveštenik i kada se meštani pomole Bogu za zdravlje i berićet, drugi pripada neoženjenim momcima iz sela, a treći deo litija je, zapravo, opštenarodno veselje.
– Kao što postoji verovanje u predanje o caru Dušanu, tako postoji i verovanje da je ovo mesto magijsko i da pomaže neženjama da se uz božju pomoć ožene. Momci koji su stasali za ženidbu, ali i oni kojima je odavno bilo vreme da se ožene, dolaze ovde sa molbom Svevišnjem da učini nešto da se i oni ožene i skuće. Da li u ovom našem verovanju ima istine ili ne, to ne znam, ali činjenica je da su se mnogi nakon litijanja u ovoj bukovoj šumi oženili i dobili porod – tvrdi Dužan navodeći i poimence nekoliko momaka iz sela i okoline kojima je molba uslišena.
Bogata trpeza
Treći deo litija u Kotraži se čeka s nestrpljenjem. Kad isprate sveštenika, Kotražani otvaraju kanate traktorskih prikolica koje su, zapravo, pravi srpski traktorski sto, nešto slično švedskom stolu, ali mnogo bogatijem, na kojem se nalaze sve moguće đakonije iz srpske kuhinje.
Naravno, za neženje i za oženjene sledi pivo koje se hladilo u potoku, a onda se po tradiciji oglase i muzičari koji su naštimovali instrumente i glas još dok je sveštenik izgovarao molbe Svevišnjem da od svakog zla zaštiti žitelje ovog dragačevskog sela.
I tako, pesma za pesmom, pivo za pivom, u bukovoj šumi se zanoći, a mnogi i osvanu. Dešavalo se, kažu neženje, da se su se sa litija neki kućama vratili i sa mladom po čemu zaključuju da mistika litijanja u bukovoj šumi stvarno pomaže neženjama.
