Godišnji izveštaj o javnom zdravstvenom sistemu Australijskog medicinskog udruženja (AMA) potvrdio je alarmantno stanje.
Vremena čekanja u hitnim službama, kao i liste čekanja za izabrane operacije, “eksplodirale“ su pošto je kovid pogodio zdravstveni sektor.
Izveštaj pokazaje da više od 754.000 ljudi čeka na operaciju, a procenat pacijenata koji na intervenciju čekaju više od godinu dana se utrostručio!
Predsednik AMA, dr Omar Koršid, rekao je da izveštaj detaljno opisuje ogroman pritisak pod kojim je zdravstveni sistem.
– Australiji je hitno potreban plan oporavka za sistem javnih bolnica. Potrebna su nam odgovarajuća finansijska sredstva kako bismo obavili zaostale izborne operacije i izgradili dovoljno kapaciteta da zadovoljimo rastuće potrebe zajednice – istakao je on.
Jedna od ključnih briga je “skrivena lista čekanja” koja se odnosi na broj pacijenata koji čekaju da se obrate specijalisti ambulantno u sistemu javnih bolnica.
Pri tome, to dolazi povrh lista za čekanje koje su se produžile u nedogled, kako pokazuju podaci svake države.
Stanovnici Viktorije se suočavaju s nekim od najdužih vremena čekanja zbog ograničenja koja su postavljena u sektoru tokom izbijanja omikrona.
Samo 62 odsto pacijenata druge kategorije (kojima je potreban tretman u roku od 90 dana) bilo je u mogućnosti da se operiše.
Tasmanija je takođe zabeležila izuzetno dugo vreme čekanja na nehitne, elektivne operacije i zbog zatvaranja sektora tokom vrhunca prošlogodišnje epidemije.
Na Tasmaniji trenutno ima više od 59.000 pacijenata koji čekaju na specijaliste u javnom zdravstvenom sistemu, uključujući pacijente koji čekaju skoro 800 dana da vide neurohirurga s hitnim uputom.
Samo 36 odsto pacijenata kategorije dva je operisano u roku od 90 dana.
Najbolji rezultat zabeležen je u Novom Južnom Velsu, gde je više od 87 odsto pacijenata podvrgnuto operaciji u roku od 90 dana.
Dr Koršid je rekao da je operacija koja nije hitna i dalje neophodna, a vreme čekanja na ove procedure mogu da imaju doživotne posledice.
– Svaka odložena operacija ima uticaja, što dovodi do gubitka kvaliteta života i daljeg pogoršanja zdravlja – naglasio je doktor.
I odeljenja hitne pomoći su pokleknula pod pritiskom pandemije kovida sa pacijentima koji su satima čekali samo da vide medicinsku sestru ili lekara.
– Svaka treća osoba koja se javi hitnoj pomoći čekaće duže od četiri sata da bude otpuštena ili primljena. Zbog toga vidimo povećan broj vozila hitne pomoći ispred bolnica i zašto pacijenti nepotrebno pate – naglasio je Koršid.
Australijska kapitalna teritorija je zabeležila najduže vreme čekanja u odeljenjima hitne pomoći javnih bolnica – sa samo 35 odsto pacijenata koji su bili primljeni u roku od 30 minuta.
Zapadna Australija je zabeležila značajan porast vremena čekanja na odeljenjima hitne pomoći sa samo 43 odsto pacijenata, koji su pregledani u roku od 30 minuta.
U Tasmaniji i Južnoj Australiji je svega 50 odsto pacijenata bilo primljeno u roku od 30 minuta.
Najkraće zadržavanje u NSW
Novi Južni Vels se pokazao relativno dobro u poređenju sa drugim državama po broju pacijenata koji su pregledani u preporučeno vreme u odeljenjima hitne pomoći.
Čak 75 odsto pacijenata je pregledano u preporučenih 30 minuta.
