Tragaču za definicijom globalnog zla koje danas oličava američka politika toplo preporučujem da bar prelista knigu "Lov na heretike i izvori novog totalitarizma". U tom delu značajnom za razumevanje svega što nam se dešava, od Hladnog rata, preko Srbije, Iraka, Avganistana, Libije pa do Ukrajine -autor, Artur Verluis, detaljno opisuje "patologiju" – tako identifikuje administraciju u Vašingtonu – koja je (patologija) vidno prepoznatljiva u samom biću savremene američke politike, a posebno u stalnom – i uspešnom – ignorisanju i američkih i međunarodnih zakona, od strane izvršne vlasti u Beloj kući.
Fascinira iscrpno dokumentovana autorova teza po kojoj "protofašitički ambijent" koji danas dominira američkom unutrašnjom i spoljnom politikom, jeste bukvalna kopija "istorijskog presedana nacionalsocijalizma" Hitlerove Nemačke.
Američke vojne intervencije po svetu poslednjih decenija, bez ozbira pod kakvim se pseudo-humanitarnim i kripto-demokratskim zastavama vodile i vode – preduzimane su uvek bez atesta zakonodavne vlasti i uz arogantno bagatelisanje važećih domaćih i međnaordnih normi i zakona; Ženevske konvencije, posebno. Abu Grajb (Irak), Gvantanamo i desetine tajnih lokacija po svetu, na kojima su agenti CIA mučili "teroriste", praktikovani su na osnovu doktrine o takozvanom "egzekutivnom ovlasćenju" – po kome izvršna vlast ima pravo da ignoriše zakonodavnu vlast i važeće zakone sa čijim se slovom ne slaže. Tako smo dobijali sve ratove za koje Bela kuća nije imala odobrenje ni lokalne legislative niti, pak, Ujedinjenih Nacija. U slučju Iraka, na primer, izvršna američka vlast (vlada) je, primenom "egzekutivnog ovlašćenja", izvršila oružanu agresiju čak i bez zakonske obaveze objave rata!
Fascinira, takođe, da američka izvršna vlast nije nikada ni pokušala bar da prikrije iz koje je knjige istrgla stranicu "izvršnog ovlašćenja" koje abolira i Kongers i zakone. List je direktno istrgnut iz "Egzekutivnog ovlašćenja" definsanog u postavci Hitlerovog prvog pravnika ,Karla Šmita koji je, kao antisemita, 1933. godine pristupio Hitlerovoj nacističkoj partiji i formulisao teoriju po kojoj tadašnji parlamentarni sistem Vajmarske Republike ne odgovara zahtevu novog vremena, te da Treći Rajh ima pravo na "silu izuzetka" kada su u pitanju vanredne istorijske okolnosti i "viši nacionalni interes". Šta je viši nacionalni interes, u sudbonosnim okolnostima ne određuje Parlament nego egzekutiva (vlada), na osnovu prava "sile izuzetka". A na pitanje: ko definiše "izuzetak", Šmit kaže da to pravo pripada onom koji "vrši suverenu vlast" – Hitleru i njegovoj vladi, dakle.
Ova Šmitova teorema pokazuje, ujedno, kako je Firer – još dok nije imao većinu u Rajhstagu, mogao da preuzme vlast u Nemačkoj tridestih godina prošlog veka i kako je mogao da unilateralno poništava prava i slobode u Nemačkoj.
Današnja američka "patologija" i ne krije da je istrgla stranicu iz knjige, Karla Šmita. Pa smo, tako ,osamdest godina posle Hitlera i nacizma, dobili sve dosadašnje intervencije "pancer" sledbenika Šmitove Knjige, a po teoriji "sile izuzetka". Pa smo, takođe, dobili i ovaj najnoviji udar na Ukrajinu; zajedno sa Vučićevim Beogradom koji bi još malo da zvanično ćuti na koju će stranu – u Ukrajini i drugde. Mada svi znamo na koju ga stranu američko srce vuče. A zna i Putin.
