Na samitu Evropske unije je prihvaćen zahtev češkog predsednika Vaclava Klausa da se u Lisabonski ugovor doda pismena potvrda da on ne može ugroziti češke dekrete, usvojene posle Drugog svetskog rata, o konfiskaciji imovine i oduzimanju prava prognanih sudetskih Nemaca na povratak u Češku.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da su "sve političke prepreke uklonjene" i da "Lisabonski sporazum može sada brzo da stupi na snagu, ukoliko ga prihvati i češki ustavni sud".
Prema procenama iz delegacija zemalja učesnica samita, Lisabonski sporazum mogao bi stupiti na snagu već 1. decembra.
U dogovoru 27 zemalja članica nema direktnog ili indirektnog ukaza na tzv. "Benešove dekrete", zbog kojih je Češka tražila da bude izuzeta od Povelje osnovnih prava EU, strahujući da bi, u suprotnom, bila suočena sa sudskim sporovima oko zahteva za restituciju imovine oduzete sudetskim Nemcima tokom Drugog svetskog rata.
Slične anekse o "pravu na izuzeće" od odredaba Lisabonskog ugovora, mada na drugim poljima, imaju i Velika Britanija i Poljska.
Slovačka je najpre takođe zatražila da se isto "pravo na izuzeće" prizna i njoj, ali je potom povukla takav zahtev.
Austrija i Mađarska traže da se u dodatku temeljnom aktu Unije ne govori izričito o tzv "Benešovim dekretima", vezanim za sudetske Nemce.
