U prirodi oko nas ima svega i za lek i za osveženje, samo treba znati koju travku ubrati, kako je upotrebiti da bi se dobilo nešto što se može pojesti ili, u slučaju Željka Matića, popiti, a da godi i telu i duši. Retki su oni koji se danas time bave, a jedan od tih retkih je Željko, zemljak Vuka Karadžića iz Tršića, “najlepšeg sela na svetu”. On se posvetio seoskom turizmu, a goste koji mu dođu obavezno dočeka liker, od čega, to zavisi od toga šta je Željko u to vreme pripremio jer on prati ritam prirode. Kako ona daruje plodove tako ih on koristi za svoje neobične likere, a ima ih, trenutno, pedesetak vrsta. Kako kaže, prilikom otvaranja svog lokala Čuvarkuća od jednih prijatelja dobio je na poklon recept za liker. Rešio je da ga isproba, svidelo mu se šta je napravio i onda je “uplovio” u svet likera. Ljudima se to dopalo, a on odlučio da im priušti to zadovoljstvo i ubuduće bude prepoznatljiv po likerima. Pravi ih od neverovatnih kombinacija i ukusa, ali i boja, pa kada se čovek nađe pred nekoliko ponuđenih čašica nije lako odabrati.
– Počeo sam da se informišem o likerima, da čitam, učim, pošto sam završio ugostiteljstvo i turizam imao sam već određena znanja o ishrani i piću. Moj deda Lazar Matić bio je narodni lekar, vidar, lečio je narod, poznavao je dobro sve trave i mene je uputio u svet likera i bilja. Poklonio je knjigu iz sedamdesetih godina prošlog veka mome ocu, pa on meni i iz nje sam mnogo toga saznao, a sve to mi je pomoglo da pravim likere. Uz svu tu kombinaciju dedinog poznavanja prirode, znanja i veliku podršku roditelja bacio sam se na pravljenje likera i već pet godina sam u toj priči. Još nije bio slučaj da se moji likeri nekome nisu svideli, samo su lični ukusi presudni da li je nekom bolji jedan nego neki drugi – priča majstor za likere iz Tršića.
On se posvetio istraživanju, eksperimentisanju pa danas može da se pohvali da ima oko 50 različitih vrsta likera, raznoraznih kombinacija, pa maltene nema od čega ih nije pravio.
– Do sada sam pravio likere od čuvarkuće, kafe, ruže, cvekle, bundeve i kivija, lovora, plave ljubičice, lavande, zove, maslačka, lipe, bagrema, bele rade, ananasa, mušmule, negro bombona ili od kompota dunje, kajsije i kandirane pomorandže sa još nekim travama. Materijala ima svih 12 meseci, moji meštani znaju čime se bavim pa mi donose voćke ili biljke kako šta rađa. Neko ima više nego što mu treba pa da mu ne propadne, ili jednostavno ne zna šta će sa nekim voćem pa mi ga donese. Ima tu sasvim neočekivanih ukusa, ali je svaki privlačan na svoj način – objašnjava Matić.
Nikada likere ne pravi u velikim količinama.
– Maksimalno dvadesetak litara i oni su potpuno prirodni. Neki su rađeni po narodnim receptima za lečenje nekih bolesti. Na primer, kao liker od plave ljubičice koji sa još nekoliko različitih biljaka, leči giht.
Njegove likere probali su gosti, kako kaže, sa svih ćoškova sveta i nisu krili oduševljenje. Mnogima je teško da prepoznaju čega sve ima u njima, a neretko se iznenade kada saznaju kako je nastalo piće koje ih je oduševilo.
Proces nije jednostavan
Željko je u startu znao da neće praviti klasične likere, već se dao u eksperimentisanje, a rezultati su više nego dobri. Naravno, veli on, oni se i ne prave na uobičajeni način, gde se u flašu stave rakija, šećer i višnja pa se dobije liker. Neki moraju da odstoje najmanje mesec pa i 40 dana, onda treba da se promešaju, kuvaju, alkoholni dodaci se dodaju s vremena na vreme, proces nije jednostavan, zahteva vreme i nije ih lako napraviti. Međutim, svaki kasniji gutljaj i ono što oseti nepce kažu da je vredelo truda.
Napraviću brend
– Planiram da neki od likera brendiram, ali o tom potom. Želeo bih da jednom postanu poznati širom Srbije. U ovome što radim uživam, nastaviću da isprobavam razne kombinacije i pravim likere koje do sada nisam. Mogućnosti je mnogo. Deda Lazar je imao običaj da kaže kako bi za zdravlje bila dobra jedna čašica likera ujutru, a ako to i nije tačno sigurno je da će čoveku dan tako bar početi lepo. Verujem da je bio u pravu, a slažu se sa time i svi koji probaju moje likere – kaže uz osmeh Matić.
