Često sam razmišljao kako je ranije ljudima bilo teško da donesu neku, pre svega, poslovnu odluku, jer nije bilo dovoljno informacija.
Tokom našeg školovanja, bilo osnovnog ili višeg, jedan od najvećih problema nam je bio kako doći do informacija, do literature. Kako je tehnika napredovala, kako su kompjuteri postali moderniji, moćniji, sve je lakše.
Na momente mi se činilo da je vekovni problem konačno rešen, da više nećemo trošiti dragoceno vreme tražeći literaturu za obrazovanje, odgovor na životna, poslovna, istorijska i ostala pitanja. Tehnika je trebala da život učini lakšim, kompjuteri su trebali da nam pomognu da u par sekundi saznamo odgovore na sve šta nas interesuje.
Svakih nekoliko godina količina informacija se udvostručavala, sve je bilo lakše, brže, jednostavnije. Ipak, pojavili su se novi problemi koje nismo očekivali. Naime, sa novim spoznajama i informacijama, pojavile su se i dezinformacije.
Efekat posmatrača
Kako je rasla količina informacije, isto tako je, paralelno i progresivno rasla količina dezinformacija. Vi danas kda ukucate “Australija ne postoji“ ili “Zemlja je ravna ploča“ na bilo kom jeziku u internet pretraživače, ili bilo koju od opšte poznatih apsolutnih gluposti, dobićete ogroman broj sajtova sa natpisima i vestima koji tvrde upravo takve nebuloze.
I kao da smo na samom početku, kao da je nešto otišlo u pogrešnom pravcu. Kao da opet ne znamo ništa bez obzira na dostupnost informacija jer, isto tako su dostupne i dezinformacije, a veoma ih je teško razlikovati u mnogim situacijama.
Ljudi često formiraju svoj stav o nekoj temi i onda idu da traže potvrdu svoje teze. Ono što je interesantno jeste da nađemo upravo ono šta tražimo. Na kvantnom nivou to se zove efekat posmatrača, a verujem da je potpuno isti princip u svakodnevnom životu, ono na šta se fokusiramo, šta verujemo da je istina, to se pojavljuje u našem životu kao dokaz da je mišljenje istina, a često to nije tačno.
Odluka u 30 sekundi
Tu je od izuzetne važnosti da shvatimo da ne treba da imamo mišljenje o nečemu šta ne poznajemo dovoljno, nego da treba da pitamo nekoga ko je stručan i nekoga ko ima dobre namere. Lično mislim da neko ko je izuzetno stručan u širem jednom smislu te reči, po definiciji ima dobre namere. Naime, da bi neko bio autoritet u određenom području, da ima uspeh, rezultate, znanje, ta osoba mora da ima i dobar karakter.
Kod donošenja nekih ličnih odluka, tamo gde se ne možemo baš konsultovati, ipak se moramo na nešto oslanjati. To nešto je naš unutrašnji osećaj, kako kažu ovde “gut feeling“. Taj nas nikada neće izdati, on je naš čuvar. Dakle, kada niste sigurni, a nemate ili ne možete nekoga da pitate za savet, onda odlučite onako kako se osećate.
Konkretno, kada kupujete neku nekretninu ili donosite neku pre svega poslovnu odluku, najmanje možete pogrešiti ako donesete odluku na osnovu ličnog osećaja. Odluku koju donesete, nemojte lako menjati. Kod kupovine nekretnine, po nekim istraživanjima, ljudi odlučuju u prvih 30 sekundi, verovali ili ne. Ako prodajete nekretninu imajte to u vidu i nastojite da kupac vašeg stana ili kuće dobije odličan prvi utisak.
Kada smo već kod ubeđenja, znate li onu priču o dva drugara koji gledaju film u bioskopu. U jednom trenutku prvi reče: “Hajde da se kladimo da će onaj crveni auto da udari u drvo iza krivine“. “Može“ odgovori drugi.
Nekoliko trenutaka kasnije, stvarno se auto zalepi u drvo. Izađu oni iz bioskopa i onaj što je opkladu izgubio upita drugara kako je znao šta će se dogoditi.
“Pa, gledao sam film“, reče šeretski.
“Ma gledao sam i ja“, odgovori drugi, “ali nisam znao da će opet“.
