Za kupovinu robe, a naročito motornih vozila putem licitacija, uvek vlada veliko interesovanje. Licitacija je javna prodaja robe, a Uprava carina izlaže javnoj prodaji svu robu koja je oduzeta pravosnažnim rešenjem u carinsko-prekršajnom postupku ili robu od koje se stranka odrekla u korist države.
S obzirom na to da je primećeno da građani imaju problema sa pojedinim vozilima kupljenim na licitaciji, Uprava carina je upravo zbog toga pokrenula inicijativu da se sva vozila za koja bude utvrđeno da su na poternici, ne izlažu prodaji na javnoj licitaciji. Uprava carina uvela je i jednu novinu u vezi sa prodajom vozila na javnim licitacijama, a to je da se vozila pod potragom više ne izlažu javnoj prodaji.
Carinici su od sada u obavezi da pre izlaganja vozila javnoj prodaji, zatraže proveru vozila od Interpola, a samim tim i dobiju informaciju da li je vozilo predmet potrage u inostranstvu, dok su carinarnice dužne da status vozila provere, odnosno da takvu informaciju bez odlaganja proslede Sektoru za kontrolu primene carinskih propisa Uprave carina, koji je ovlašćen da preduzima dalje mere radi predaje vozila nadležnim organima MUP.
Ovim činom smanjuje se rizik da građani budu oštećeni, a omogućava se i efikasnije sprovođenje carinsko-prekršajnog postupka. Carina ima pravo da, u slučaju lako kvarljive robe i živih životinja, odmah proda robu bez održavanja javne prodaje. Ukoliko se desi da postoji osnova za nadoknadu štete, jer se recimo radilo o vozilu za koje nije bilo poznato da je na listi Interpola, kupac podnosi zahtev za nadoknadu štete pred nadležnim sudom koji o tome donosi odluku.
Javne prodaje se organizuju kada se za to steknu uslovi, odnosno onda kada robe ima dovoljno da bi održavanje licitacije bilo rentabilno. Svi naši građani koji se interesuju, odnosno imaju nameru da učestvuju u licitacijama mogu da se informišu o tome u dnevnim novinama. Naime, sve carinarnice imaju obavezu da osam dana pre održavanja javne prodaje tu informaciju objave u najmanje jednom dnevnom listu koji pokriva celu teritoriju Srbije. Roba koja se ne može prodati, odnosno upotrebiti zbog zdravstvenih, veterinarskih, fitosanitarnih, sigurnosnih ili drugih razloga propisanih zakonom uništava se pod carinskim nadzorom, u skladu sa propisima. Pod takvom robom se podrazumevaju i duvanske prerađevine koje nisu obeležene na propisan način, bez akciznih markica.
Odluku o sudbini robe, donosi prekršajni sudija u skladu sa odredbama Zakona o prekršajima i u obavezi je da odredi i način postupanja sa oduzetom robom. To znači da Sudovi u svojim presudama odlučuju o tome da li će oduzeta roba biti uništena, izložena javnoj prodaji ili data drugom zainteresovanom licu na korišćenje. Prihodi ostvareni od naplaćenih kazni, kao i prodaje carinske robe slivaju se u državni budžet.
