Svet u kome bi svako smeo da bude ono što jeste i ono što želi da bude, dok god ne ugrožava slobodu drugoga, svakako je mesto koje bi za život bilo bolje od svoje suprotnosti, koje je u najvećoj meri globalno društvo u kome živimo. Zato je kritikovati Rusiju zbog zakona koji zabranjuje propagiranje homoseksualizma i stigmatizuje gej populaciju sasvim opravdano, dok god to rade oni koji na to imaju moralno pravo.
Amerika ga nema.
Ijan Ejres i Vilijam Eskridž su profesori prava na prestižnom Jejlu i nedavno su u članku napisanom za Vašington Post ukazali upravo na moralni deficit predsednika Obame i drugih vašingtonskih državnika koji sipaju drvlje i kamenje po Vladimiru Putina zbog legislature njegove administracije o ovoj materiji.
Mnogima je teško da poveruju, kažu oni, da savremena vlada jedne industrijski razvijene zemlje može da donese pravila koja zabranjuju lokalnim školskim odborima gradivo koje brani homoseksualnost, promoviše gej način života i prikazuje homoseksualnost kao pozitivni alternativni način života; donosi zakone koji zabranjuju propagiranje homoseksualnosti među maloletnicima (šta god to značilo), i naređuje da se deca uče da homoseksualnost nije prihvatljiva javnosti te da je homoseksualni čin krivično delo.
Medijska kampanja protiv Rusije
Usred frontalnog medijskog napada na Kremlj zbog ovakvog zakonodavstva treba imati na umu, međutim, da je od svega gorenavedenog samo deo koji zabranjuje promovisanje homoseksualnosti među maloletnicima iz ruske Dume: sve ostalo je deo zakonodavstva američkih država!
Američka savezna država Juta zabranjuje “odbranu homoseksualizma”; Arizona zabranjuje prikazivanje homoseksualnosti kao “pozitivnog načina života”, pa čak ide toliko daleko da zakonski zabranjuje čak i sugeristiju deci da postoje bezbedne metode homoseksualnog odnosa; Alabama i Teksas naređuju učiteljima i nastavnicima da naglašavaju deci da “homoseksualnost nije stil života koji je prihvatljiv javnosti”. Šta više, Alabama i Teksas zapovedaju da se deca uče da je “homoseksualni odnos krivično delo”, iako je kriminalizovanje privatnog gej odnosa neustavno u SAD još od 2003. godine.
Osam američkih saveznih država, kao i više gradova i okruga, imaju neke verzije tzv. “no homo promo” zakonskih odredbi. Pre nego što Vašington nađe za shodno da kritikuje Moskvu zbog kršenja ljudskih prava, tvrde autori teksta, bilo bi bolje da pogleda šta konzervativci rade u samoj Americi, i da počisti sopstveno dvorište.
Ruski zakon iz prošle godine jasno kaže da stremi da zaštiti decu “od faktora koji negativno utiču na njihov fizički, intelektualni, mentalni, duhovni i moralni razvoj”: identično onome što i pojedini američki zakoni govore.
Suština koja bi se mogla svesti na “ostavite decu na miru, molim vas” im je zajednička, kao i uverenje da bi svi trebalo da budu heteroseksualni te da se homoseksualnost per se loša.
Dok Putin uverava da je svrha ovog zakona krajnje simbolična, u Americi zbog ovakvog zakonodavstva gej maloletnici redovno izvršavaju samoubistva nakon višegodišnjih tortura. Uostalom, i u Rusiji se dešava slično, ali ne znamo da li je to povezano sa ovim zakonom ili nebrigom policije i sudova.
Ovo nije ni prvi put da na delu vidimo američko licemerje, kada pričamo o društvenim fenomenima i pratećem državnom zakonodavstvu.
SAD su vodile rat protiv Hitlera zbog aparthejda koji je stvorio, a u isto vreme je pola njihove države diskriminisalo crnce putem segregacije zbog kojih su čak i ruke morali da peru na odvojenim česmama od belaca. Istovremeno sa nacističkom Nemačkom, Amerika je imala sopstveni eugenistički program sterilizacije; danas na to gledamo kao na dokaz da su nacisti bili zlikovci, a niko ni ne pominje identičnu praksu u Americi – pa čak i u nekim evropskim državama – toga vremena.
Licemerje svetskih moćnika očito ne poznaje granicu. Nema dobrih i poštenih ljudi, svi političari su isti.
