Ružna, prljava, zla… Tako najumniji Srbi, u najkraćem, karakterišu srpsku politiku. Na ova zapažanja akademika, pisaca i drugih značajnih ličnosti iz sveta nauke i kulture podsetio je uoči Nove 2019. godine najpoznatiji dramski pisac, akademik Dušan Kovačević, izjavom da je “politika je jača od svake droge”.
– Onaj ko se jednom navuče na nju, zavisan je celog života. Šta raditi sa čovekom koji svet posmatra očima narkomana, a neće da se leči – primetio je Kovačević.
On je obrazlažući tvrdnju da “čovek u Srbiji bez uniforme i nije čovek” kazao da je civil onaj ko pravi gužvu po ulicama, a uniformisana lica ga gledaju iz kola koja vozi takođe uniformisano lice.
– A uniforma je vojna, policijska, lekarska, ministarska, dobra odela. Uniforma je eksplicitan dokaz da je neko uspeo i ima moć. Šta da radi čovek obučen apa drapa pred čovekom u uniformi generala? Samo da sedne i da plače – ocenio je Kovačević.
Političare današnjice komentarisao je i akademik Ljubomir Simović.
– Kad sam, koristeći se narodnom “videla žaba da se konji kuju, pa i ona digla nogu”, napravio tu metaforu, imao sam u vidu ambicije i pretenzije onih koji “ne znaju šta sve ne znaju” i koji se zbog toga “što ne znaju šta ne znaju” ponašaju kao da znaju sve. Nema te visoke državne dužnosti koju oni neće prihvatiti, ni problema pred kojim će ustuknuti. Džaba će ih stručnjaci upozoravati da su im ideje i planovi nerealni i neostvarivi, oni će, uprkos argumentima, insistirati da prokopaju kanal od Dunava do Egejskog mora – kazao je aludirajući na ideju bivšeg šefa države Tomislava Nikolića o kanalu od Beograda do Soluna.
Upitan šta bi danas dvojica njegovih junaka, ratnika iz drame “Čudo u Šarganu” u Srbiji zatekli i čemu se čudili, Simović je odgovorio “mnogo čemu”. Najviše, kad bi videli ko je postavljen za ministra odbrane, reče akademik, izbegavši da pomene ime čelnika resora Aleksandra Vulina.
Ne manje loše funkcionere opisuje dramski pisac Siniša Kovačević:
– Ovo je vreme loših, nedobronamernih, vreme onih bez zakletve. Ovo je vreme onih kojima zakletva nije ni ruka na dečjem temenu ni na religijskoj knjizi. Najpre bih ga definisao kao vreme bez stida. Kad nestane stid, nestaje sve, bio on individualni ili kolektivni. Propast počinje kad nestane rumeni u obrazima i znoja na dlanovima i kad je sve dopušteno i sve se sme. I kada, bez ikakvog respekta prema tome da je neko naporno i teško učio, studirao i noćima bdio da dođe do akademske diplome ili titule doktora, odete i kupite diplomu za jedno popodne. I na novinarsko pitanje koji ste fakultet završili, kažete: imam diplomu, ali ne znam. Dakle, kad nedostaje stid, tu je kraj.
Politika je pojela život u Srbiji, rezignirano je primetio pre nekoliko godina predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti dr Vladimir Kostić.
On nije krio ogorčenost time što je, kako je rekao, srpsko društvo postalo “društvo latentnog neprijateljstva”.
– Diskurs političkog govora je takav da dijalog i polemika podrazumevaju kako se protivnik mora zgaziti – istakao je čelnik SANU.
Čovek ili stado
– Odavno se zna da ima vladara koji misle da vlast nije vlast ako nije apsolutna, ako im ne da pravo da menjaju države, narode, jezike, istoriju, geografiju, klimu, prošlost, pa i budućnost. Ako se nađemo u situaciji da ono što je vlast za nas izabrala prihvatimo kao svoj izbor, moramo da budemo svesni da smo dovedeni u situaciju da biramo hoćemo li da ostanemo narod, ili da postanemo ovce – rekao je Ljubomir Simović.
Mladalačko ludilo
Srbija slavi punoletstvo jednog ludila, prokomentarisao je pisac Dušan Nedeljković kako se već 18 godina priča o ulasku Srbije u EU. Naglasio i da je politika ta koja određuje gde će država da ide, a srpska politika je, prema njegovim rečima, vrlo “pingpongasta”.
– Ako kreneš sa Crvenog krsta ka Novom Beogradu, mi smo tamo negde kod Hitne pomoći, zaglavili se, stojimo na autoputu, na Gazeli i čudimo zašto ne ide najbrža traka. U jednom smo velikom rijaliti šouu, 18 godina, to je punoletstvo – kazao je Nedeljković za N1.
