Onda je Anka, još početkom šezdesetih godina prošlog veka, otišla u Australiju s porodicom. Viđale su se povremeno, kad bi ona dolazila u zavičaj.
Od pre 18 godina, evo njih dve opet zajedno. Ovog puta u novoj domovini – Australiji gde je, skoro pola veka kasnije, pristigla i Jeka zajedno sa svojom porodicom.
Samo u Sidneju, naime, stanovnika poreklom iz mesta Medak u Hrvatskoj ima danas skoro koliko je ostalo i tamo, u rodnom selu. Dakle, ni stotinu. Pre rata, bilo ih je – 2.000. Dovoljno i da najmanje upućena osoba shvati razmere progona koji ih je doveo dovde.
Njih dve smo našli na Ličkoj večeri, tradicionalnom okupljanju meštana Metka za Jovandan, slavu njihovog mesta.
Jeka Petković je došla sa sinom, snajom, dve unuke, a tu su joj bile i dve kćerke sa familijama.
– Ovde je već živelo još mojih Dejanovića, sestre, pa dva brata, tako da smo, manje-više, svi na okupu – kaže Jeka.
OrganizatoriOrganizatori druženja Ličana iz Metka bili su Radmila Ljubojević, Željka Pejinović, Mira Milinković, Sofija Konjević, Gordana Maoduš, Slavica Petković, Milica Ljuština, Đorđe Petković, Dušan Maoduš, Jandrija Maoduš i Niko Uzelac. |
Anka dodaje da su se iselile cele porodice, komšije koje su vekovima živele jedni do drugih.
– Evo ovde oko mene, sve su to iz moga sela.
Pitamo Jeku da li joj je bilo žao kad su ljudi, kao Anka, odlazili u tuđinu, a oni ostajali kod svojih rodnih domova.
– O da, jeste, bilo mi je jako žao. Tada, ranije, otišla mi je i jedna sestra, a posle nje brat, pa druga sestra, jako mi je bilo žao. A onda je došlo vreme da i mi idemo.
U svakom zlu ima i sreće, podseća ona.
TradicijaJedan od organizatora Dušan Petković kaže da su se, kao i drugi prognani, raselili svugde – stigli su do Kanade, SAD, posebno Čikaga, da se ne govori o evropskim zemljama – Nemačkoj, Švajcarskoj, Švedskoj. U vezi su jedni s drugima, a na Jovandan se sastaju gde god danas žive. Tako se medačka tradicija održava danas u celom svetu, na isti dan. |
– Uvek je sreća prisutna u nesreći. Evo, onda smo žalili, a posle smo shvatili da je sreća što su oni otišli pre. A sad je sreća što smo sad i mi došli, pa opet odavde možemo da pomognemo taj narod što je ostao. Eto vidite kakve su upravo katastrofe zadesile opet taj naš narod. Čovek uvek može da nađe oslonac i drugima da pomogne.
Ličani Metka su lane, kao i tokom druženja ove godine, sakupljali novac za obnovu crkve Svetog Jovana Preteče u svom zavičaju. Donacije iz obe godine biće poslate zajedno, rečeno je tokom večeri održanoj u Srpskoj narodnoj odbrani. Slavski kolač presekao je protojerej-stavrofor iz Kabramate Đuro Đurđević.
