Ležaje su se dosta selile pa ih ima u Rijeci, Zadru, Banjaluci, Đakovu, Slavoniji, Pančevu, Lazarevcu, Požarevcu i Inđiji. Postoje i zaseoci Ležaja u Biljanima Gornjim i Donjim, u opštini Benkovac. Svi oni slave Sv. Georgija. Takođe, u Rijeci ima i Ležaja katolika, ali ih je u Dalmatinskoj Zagori.
Ležaja ima i u Strmici (Knin), ali kao Ležajića, doseljenih iz Đevrsaka pre 150 godina. Njihova je slava Sv. Stefan. U "Karlovačkom vladičanstvu", M. Radeka spominje Ležajiće pravoslavne vere sa slavom Časne Verige Sv. apostola Petra.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada.Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljevič-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
U "Leksiku prezimena SR Hrvatske" (iz 1976) zabeležena su prezimena Ležaić, Ležajić i Ležaja: Ležaići – u opštinama Benkovac, Vinkovci, Vojnić, Donja Stubica, Dugo Selo, Zagreb, Zadar, Zelina, Zlatar, Knin i Šibenik, Ležajić – Benkovac, Valpovo, Vinkovci, Zagreb, Zlatar, Knin, Križevci, Kutina, Rijeka i Šibenik, a Ležaja – Benkovac, Makarska, Rijeka i Šibenik.
P. Rađenović sasvim uzgred beleži da Ležajića, uz napomenu da je Ležaja samo kraći oblik ovog prezimena, ima u Bosanskoj krajini. Doslovno kaže da postoji grupa familija u selu Rore pod zajedničkim imenom Milašinovići.
Doselili su se pre dva veka iz Ribnika. Svi slave Miholjdan, osim Panića (slave Nikoljdan) i da su od njih Travari i Kukobati, ranije Ležajići. Slavili su Markovdan, ali su Nikoljdan primili od Panića i Srdića u koje su ušli. Pre dva i po veka su se doselili iz Kotara, u Dalmaciji.
Putevi srpski"Neki je Ležajić otuda, to jest iz Kotara, utekao od vojske (austrijske ili mletačke) i došao u Crni Vrh, u Srdića dolinu. Bio je kod Srdića u najmu i oženio se od njih. Bio je jako vredan, pa mu je beg dao zemlju ovde dole, u Rorama. Posle je jedan od njih bio knez i dobio vlast da kupi, naplaćuje travarinu od ‘kavura’, Srba, koji su pasli stada po Šatoru i po livadama. Zato se on prozove Travar, pa onda po njemu i sva njegova grana (…)." |
